На какву аутономију север КиМ може да рачуна

После јасно изречених ставова званичника САД и ЕУ, разговори о северу Косова базираће се на томе које „паралелне”, односно српске институције ће моћи да остану на северу и под којим условима. То ће, како је недавно објаснио за „Политику” амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби, бити резултат договора две странe. Амбасадор није хтео да каже које би то институције могле да преостану, јер није хтео да „прејудицира резултат дијалога”.

Кратко речено, које ће „паралелне – српске” институције функционисати на северу Косoва утврђено је свеобухватним планом Мартија Ахтисарија, а начин на који ће се то одвијати биће предмет разговора Београда и Приштине и представља план „Ахтисари плус”.

Суштина „Ахтисаријевог плана”, који нуди извесну аутономију Србима на северу Косова, садржана је у списку институција које не могу бити присутне, а то су: безбедносне структуре, институције локалне самоуправе изабране по српским изборним законима и судство. Оне које могу: здравство, школство, високо образовање морају да функционишу преко Приштине, односно уз њихов надзор. Да је званични Брисел и даље на тој линији потврдили су недавно више пута немачки званичници који су зацртали формулу да на крају овог дијалога мора да дође до преуређења институција на северу.

На питање како би могла да изгледа та будућа аутономија за север, директор Центра за нову политику Владимир Тодорић казао је за „Политику” да би то могао да буде „Ахтисари плус”, који би „Србима на северу омогућио осећај као да су у српској држави, а да су на неки начин укључени у косовски политички систем”.

Тодорић сматра да би се то постигло тако што би се на базу коју нуди Ахтисаријев план додало да институције здравства и школства функционишу – не уз одобрење и надзор Приштине, него институција ЕУ. Такође разговарало би се и о привредној аутономији: о томе куда иду порези, да ли ће царине које се убиру ићи у српске општине и које се још привредне повластице могу дати северу. Тодорић верује да ће се обезбедити и нека финансијска помоћ коју би ЕУ усмеравала ка северу.

Разговори Министарства правде, које је 2009. године предводио Слободан Хомен, и правосудне компоненте Еулекса „запели” су код три основна питања: који судови ће бити надлежни за судство на КиМ (да ли српски или косовски), које ће се законодавство примењивати и на којој територији ће ти судови бити надлежни.

Тодорић сматра да ће овог пута морати до краја да се доведу разговори о моделима уређења судства: на који начин српске општине могу да учествују у постављењу судија, тужилаца и уређењу судова. „Мислим да се јако тешко може направити компромис у погледу тога чији ће се закони примењивати, али може се направити договор ко ће примењивати те законе”, рекао је Тодорић и нагласио да треба сачекати државну платформу.

„У разговорима ће вероватно бити понуђен предлог максималне аутономије коју европска пракса подржава. Можда чак и изнад тога. Е, сада да ли ће до тога доћи, да ли ће Срби на северу то да прихвате, то је друга прича. Зато је потребно и њих укључити у разговоре и треба им на време предочити шта је државна платформа”, закључио је Тодорић.

Опозиција из ДСС-а наглашава да је проблем што ће после успостављања пунктова, на којима ће се примењивати интегрисано управљање прелазима, разговори о северу Косова бити беспредметни. Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић нагласио је за „Политику” да власт прећуткује да би аутономија за север о којој се говори, била у границама независног Косова и да је максимум власти у Србији – аутономија у независном Косову.

Тодорић потврђује да би аутономија по „Ахтисари плус” пакету била у независном Косову, „али је питање каквом”. „То је она најгора пилула коју треба прогутати и која се никоме неће свидети. Не треба бити геније: ако је подела изван, онда остаје једино разговор о аутономији”, закључује Тодорић, а на питање зар пристанак на такву аутономију не значи и признање косовске државности, каже да зависи да ли ће се Србија противити уласку Косова у међународне организације. „Поред институција на северу, то је друго најбитније питање”, казао је Тодорић.

Амерички аналитичар Данијел Сервер, који је познат по ставу да Србија може постати чланица ЕУ само без Косова, јуче је поводом севера Косова дао сликовит предлог какав би статус требало да имају Срби на северу Косова. Он је за „Блиц” објаснио да Срби са севера треба да се интегришу као и они у Хрватској. „Процес који се одиграо са Хрватима на територији која је позната као Херцег-Босна, требало би да послужи као модел за оно што ће се десити на северу”, предложио је Сервер.