Деца без предрасуда

Међународни скуп "Форум Београд: Будућност европске културне политике" отворен је јуче у "Сава центру" уз поздравне речи директорке Јасне Димитријевић и градоначелника Београда Ненада Богдановића. Овај дводневни скуп посвећен је дебати о новом сагледавању културног развоја у Европи, стављању културе на место које јој припада и о интеркултурном дијалогу.
Ненад Богдановић je нагласиo да је почетком 21. века Београд постао место где све више долазе светски уметници, страни инвеститори, долази до уређења града и хомогенизације средине. Подсетио је да је прошле године Београд проглашен градом будућности јужне Европе и да ће у септембру бити домаћин Дана европске баштине. Градоначелник је рекао да је овај скуп права прилика да се Београд кандидује и за европску престоницу културе 2020. године.

Министар културе Драган Којадиновић је истакао да је Србија иако није део Европске уније, чланица мањих европских породица, као што је филмска организација Еуримаж. Србија на тај начин реализује добру сарадњу са Европом, остварујући интеграцију културних вредности.

Ван Дартел, амбасадор Краљевине Холандије рекао је да земље у овом делу Европе, где се налази и Србија, имају потребу за европском перспективом и чланством у ЕУ.

Ханес Свобода, члан Европског парламента, говорио је о потреби превазилажења националистичких и патриотских осећања, односно њиховог повезивања са европском свешћу. Свобода је рекао да проблем националног поноса постоји и у западним земљама и као пример навео Француску. Споменуо је и Косово, рекавши да ниједна страна неће ништа постићи ако игра на "националистичку карту".

Учесници преподневног скупа говорили су и о културном диверзитету, социјалној кохезији, превазилажењу уских погледа на културу. Марјана Грандиц из Пакта за стабилност југоисточне Европе рекла је да се термин културни диверзитет често користи да оправда друштвене конфликте или само декларативно. По њеним речима, мултикултурно друштво је нешто што не постоји само по себи, него се стално гради. Навела је позитиван пример једног македонског редитеља који је одабрао децу српске, ромске и албанске националности, дао им микрофон и касетофон у руке и сваког послао у породицу друге националности. Од њихових каснијих изјава настала је позоришна представа, а та деца, рекла је Грандиц, никада неће имати предрасуде о другој култури.

Скуп наставља да ради и данас.