Deca bez predrasuda

Međunarodni skup "Forum Beograd: Budućnost evropske kulturne politike" otvoren je juče u "Sava centru" uz pozdravne reči direktorke Jasne Dimitrijević i gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića. Ovaj dvodnevni skup posvećen je debati o novom sagledavanju kulturnog razvoja u Evropi, stavljanju kulture na mesto koje joj pripada i o interkulturnom dijalogu.
Nenad Bogdanović je naglasio da je početkom 21. veka Beograd postao mesto gde sve više dolaze svetski umetnici, strani investitori, dolazi do uređenja grada i homogenizacije sredine. Podsetio je da je prošle godine Beograd proglašen gradom budućnosti južne Evrope i da će u septembru biti domaćin Dana evropske baštine. Gradonačelnik je rekao da je ovaj skup prava prilika da se Beograd kandiduje i za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

Ministar kulture Dragan Kojadinović je istakao da je Srbija iako nije deo Evropske unije, članica manjih evropskih porodica, kao što je filmska organizacija Eurimaž. Srbija na taj način realizuje dobru saradnju sa Evropom, ostvarujući integraciju kulturnih vrednosti.

Van Dartel, ambasador Kraljevine Holandije rekao je da zemlje u ovom delu Evrope, gde se nalazi i Srbija, imaju potrebu za evropskom perspektivom i članstvom u EU.

Hanes Svoboda, član Evropskog parlamenta, govorio je o potrebi prevazilaženja nacionalističkih i patriotskih osećanja, odnosno njihovog povezivanja sa evropskom svešću. Svoboda je rekao da problem nacionalnog ponosa postoji i u zapadnim zemljama i kao primer naveo Francusku. Spomenuo je i Kosovo, rekavši da nijedna strana neće ništa postići ako igra na "nacionalističku kartu".

Učesnici prepodnevnog skupa govorili su i o kulturnom diverzitetu, socijalnoj koheziji, prevazilaženju uskih pogleda na kulturu. Marjana Grandic iz Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope rekla je da se termin kulturni diverzitet često koristi da opravda društvene konflikte ili samo deklarativno. Po njenim rečima, multikulturno društvo je nešto što ne postoji samo po sebi, nego se stalno gradi. Navela je pozitivan primer jednog makedonskog reditelja koji je odabrao decu srpske, romske i albanske nacionalnosti, dao im mikrofon i kasetofon u ruke i svakog poslao u porodicu druge nacionalnosti. Od njihovih kasnijih izjava nastala je pozorišna predstava, a ta deca, rekla je Grandic, nikada neće imati predrasude o drugoj kulturi.

Skup nastavlja da radi i danas.