Пацијент је важнији од лекара

„Да би се корупција у здравству искоренила, неопходно је да се отвореније прати рад фармацеутских кућа и комуникација лекара са тим компанијама, јер није нормално да неки доктор два, три пута иде на конгрес, летује, зимује о трошку неке компаније, или добија поклон од ње”. Овим речима је у разговору за „Политику”, проф. др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравље и породицу Народне скупштине, указао на проблеме у здравству, напомињући да лекари немају довољно пара за сталну едукацију и да су фармацеутске куће те које треба да помажу. Али он се залаже за то да се направи модел по којем се представници ових компанија не би договарали лично са доктором по систему да он прописује њихове лекове, а да га они заузврат пошаљу на конгрес, већ да компанија треба да склопи договор са директором болнице или основне јединице и да сва спонзорства иду преко њих, односно да они одређују који ће лекари ићи.

– То је боље него да имамо ситуацију да су неки лекари манекени фармацеутских кућа и да не излазе из авиона, а да, с друге стране, неки нису ишли нигде о трошку фармацеута, али се за њих не зна, јер су стално у операционој сали. Имам намеру да загризем у тамни део здравства у који готово нико не улази – каже др Милисављевић.

Наш саговорник наглашава да је предлог закона о заштити пацијената који је написао прихваћен око 70 одсто, а да је у осталих 30 одсто измењен и дотеран. У њему се први пут јасно указује на право и обавезе пацијената, али и на то ко штити пацијенте. Др Милисављевић каже да је до сада то било задужење правника у дому здравља или болници, дакле особе која прима плату од те установе и да он није био информисан да је у било ком случају истински заступао интересе пацијента када су његова права била повређена.

– Овај закон ће то регулисати. Колико сам упознат, сада ће бити представљен у четири града па ће, можда уз још неке допуне, ући у скупштинску процедуру. Могу да кажем да ће посланичка група ДС-а гласати за тај закон када буде на дневном реду. Закон предвиђа постојање канцеларије која ће водити рачуна о правима пацијената – рекао је др Милисављевић.

Једна од кључних теза нашег саговорника је да пацијенти морају да буду на првом месту и да нису само бројеви, па замера колегама који мисле да су пацијенти ту због њих, а не да су они ту због пацијената. Друга ствар коју ће настојати да измени док је на позицији председника Одбора за здравље и породицу јесте да се промени уписна политика на медицинске факултете и да се другачије приступа обављању специјализација.

– Одговорно тврдим да наше специјализације нису једнаке онима у Европској унији или Америци. Залажем се да се оне ускладе са програмима ЕУ, јер је битно да наше дипломе буду равноправне са страним како би лекари били боље образовани и више би времена проводили у пракси, што им сада недостаје. Битно је да имамо исти програм, јер код нас специјализације трају по четири године, а у Европи пет или пет и по година – каже Милисављевић.

Он додаје да у последњих 20 година није видео јавни конкурс за запошљавање лекара, па се и систему здравства примају људи по политичкој подобности.

– Број незапослених се повећава сваке године јер се уписне квоте на медицинским факултетима не смањују. Министарство здравља не регулише те квоте, а требало би да се укључи у тај процес. Уколико то законски није могуће извести, министарства здравља и просвете би са деканима факултета требало то да регулишу тако да се оне смање за 20 или 30 одсто све док се доктори са бироа не запосле – сматра наш саговорник.

-----------------------------------------------------------

Неискоришћени капацитети војних болница

Душан Милисављевић објашњава да је тражио да се дозволи да неке војне болнице пређу у власништво локалних самоуправа.

– У Нишу рецимо постоји војна болница чији су капацитети искоришћени свега 30 одсто, има добре лекаре, али мало пацијената због професионализације војске. Она треба да постане грађанска болница где ће да се раде мање операције, рецимо крајника, полипа носа, слепог црева, а у клиничког центру компликоване интервенције. То би исто могло да се уради и у Крагујевцу – каже наш саговорник.

-----------------------------------------------------------

Форсирање лечења цитостатицима

Др Милисављевић каже да је на Одбору за здравље и породицу иницирао потребу за куповину четири апарата за зрачну терапију, који коштају милијарду динара.

– У Нишу рецимо постоје три апарата која нису радила недељу дана и тако се продужавају листе чекања. Принцип лечења онколошких пацијената је заснован на хирургији, радиотерапији и цитостатицима. Добио сам податак да се зрачна терапија слабије користи него у Европи и Америци, а знатно више се користе цитостатици. Да ли је то интерес лекара или установа да форсирају лечење цитостатицима а не зрачења које је исто ефикасно – пита др Милисављевић.