Румуни у трци за НИС

Од нашег специјалног извештача
Букурешт, марта – Водећа нафтна компанија Румуније, земље дуге петролејске традиције, улази у трку око приватизације НИС-а најавом да је спремна да плати "највишу цену" како би заједнички постали "доминантан играч" у региону.
"Цена НИС-а биће веома висока, али спремни смо да платимо и највишу цену", каже "Политици" Дину Патричу, први човек "Ромпетрола", компаније која је прошле године имала обрт од 5,6 милијарди долара уз профит од 160 милиона, а ове године очекује обрт од око седам милијарди долара. "НИС сматрамо стратешком инвестицијом. Куповину не доживљавам као чисту куповину, више као мерџер, обједињавање, које има смисла више од било ког другог решења. Наша два производна капацитета могу да добију тржиште од око 50 милиона људи – Румунија, Србија, Бугарска, Албанија, Црна Гора, Македонија. То је регион у коме заједнички, али само заједнички, можемо да постанемо доминантан играч."

Патричу прецизно каталогизира који су пословни мотиви "Ромпетрола", фирме коју је 1998. купио заједно са групом овдашњих инвеститора, да би је у међувремену претворио у мултинационалну компанију која послује у 13 земаља света, а 40 одсто продаје остварује у Француској и Шпанији.

Под један су могући развојни пројект који постављају на нафтну карту Европе. "После договора о градњи нафтовода Бургас–Александрополис, ризикујемо да останемо мали регионални играчи, потиснути са главних путева нафте. Заједно можемо да радимо на нафтоводу Констанца–Трст. Почели смо да проширујемо наш терминал код Констанце како би могао да прима бродове до 80.000 тона, а већ постоји нафтовод Констанца–Питешти".

Следи калкулација. "Наш обим пословања од осам милиона тона производа годишње распоређен је по Балкану, Француској и Шпанији. Ако додате производне капацитете НИС-а од четири-пет милиона тона производа европског стандарда, говоримо о количини која је значајна у оквирима европске потрошње. То је стратегија за будућност."

Под два је поменута заједничка доминација тржиштем Балкана.

Под три је динамика: "Морамо да будемо веома брзи. Ако будемо чекали три године, немамо никакве шансе", каже румунски бизнисмен, процењујући да би – у случају уласка у НИС – минимум инвестиција за годину-две морао да буде од 800 до 900 милиона долара.

На четвртом месту је топографија. Запад Румуније је ближи рафинерији у Панчеву него "Ромпетролова" рафинерија на Црном мору, па би НИС могао да добије "добро парче" румунског тржишта.

И резиме, под пет: "Вредност заједничке компаније би била много већа од простог збира две компаније одвојено."

Патричу истиче да НИС и "Ромпетрол" имају много заједничког. Прво Дунав. Рафинерија Петромидија код Констанце, највећа и најсавременија у Румунији, везана је каналом за Дунав, као што је и рафинерија у Панчеву. "Таква локација обезбеђује одређени ниво интегрисања рада две рафинерије, што је веома важно. Панчеву се, вероватно, отвара јевтинији пут снабдевања сировинама."

Постоје и друге сличности. "Током последњих шест година модернизовали смо Петромидија у смислу технологије, менаџмента или еколошких захтева, али неке методе и технологије могу одмах да се користе и у Панчеву.

"Обе рафинерије би профитирале од интеграције. Обе имају петрохемијске комплексе. Нама је неопходан етилен, а НИС има вишак етилена. Истовремено, током периода технолошког осавремењавања НИС-а, производња би могла да буде висока јер би неки производи могли да буду рафинисани овде и да постигну европске стандарде, што је тренутни проблем Панчева."

Патричу подсећа да "Ромпетрол" има још једну мању, веома профитабилну рафинерију код Плоештија, Вега, која је технолошки веома слична рафинерији у Новом Саду.

"Ромпетрол" у Румунији поседује пет лиценци за истраживања нафте, али нове изворе, и на копну и на мору, тражи по свету, посебно у Русији и земљама бившег СССР-а. "Тај сектор НИС-а, висок степен обучености његових запослених и његови технолошки капацитети такође могу да помогну да заједнички појачамо овај сектор."

Да ли "Ромпетрол" сам може да уђе у посао? Или ће, можда, да наступи заједно са Русима?

"На ово питање не могу директно да одговорим. Стратешка идеја куповине-мерџера је да се изгради мост између сировинске базе истока и енергетских потреба запада. Под западом подразумевам тржиште које можемо заједнички да организујемо: то су Балкан и Медитеран – Италија, Француска и Шпанија. Источни део моста мора да има веома блиске везе са руским произвођачима, а ми данас 90 одсто сировина добављамо углавом из Русије."

Дину Патричу у закључку поручује: "Ако неко купује НИС само ради српског тржишта, то је за купца добар посао, али не знам колико је добар за Србију. Колико ћете повећати производњу или НИС представити на европском тржишту? Вероватно не много, јер регионални играчи, они који имају интересе на другој страни, не би били заинтересовани за развој НИС-а. Заједно са нама НИС би добио развојну шансу. Била би то успешна интеграција."