Идеалне кулисе и бирократске завесе

Као што светске глумачке звезде имају званичне дублере, и Београд може да одмени Париз. Косанчићев венац би, редом су примећивале стране филмаџије, у улози галске престонице био сасвим уверљив.

Баш као што су сагласни да би зграда Главне поште верно дочарала седиште КГБ-а. Мање ласкаву сличност, између новобеоградских блокова и француског гета настањеног Алжирцима, спазила је и искористила екипа филма „Дистрикт 13” Лука Бесона.

А продуценти филма „Гавран” су у здању Старог двора препознали капацитет за „улогу” балтиморске железничке станице из прве половине 19. века...

За ловце на филмске локације, који још нису залазили у наше крајеве, Српска филмска асоцијација (СФА) недавно је бацила удицу на – интернету. На адреси www.filmlocationserbia.com доступна је база података где продуценти могу да нађу фотографије најатрактивнијих локација и грађевина.

Ту су и подаци о техничким услугама и стручним кадровима доступним у Србији. Асоцијација нуди страним продукцијама и повезивање с хотелима, ресторанима, кетеринг фирмама и осталима који су неопходни филмској екипи.

– Имамо равнице, планине, реке, шуме, архитектуру Аустроугарског и Османског царства, барока, соцреализма и модернизма, девастиране индустријске погоне и урбане штрафте, стручне људе, студија у којима је могућа савремена обрада слике и звука. Странци су задовољни свиме осим нашом бирократијом – каже Ана Илић, извршни директор СФА, додајући да се исувише времена и живаца потроши да би се уопште утврдило ко је „надлежни преговарач”.

– Нема устаљене процедуре за одобрење снимања. Институције које управљају појединим локацијама немају ценовнике за „филмску експлоатацију” тих места, па се неколико пута догодило да се утаначи једна цена, а три дана пред почетак снимања затражи много више пара – објашњава Илићева.

И када је за снимање неопходан само ходник у некој болници, њен директор тражи дозволу од Министарства здравља, наводи Мирослав Могоровић, из „Арт енд попкорн” продукције.

– Школске управе се боје да их не оптуже за комерцијалну злоупотребу простора, па преносе терет одлуке на Одбор родитеља и Министарство просвете – каже Могоровић.

Није се, ипак, још догодило да нека страна продукција дигне руке од Србије због спорости наше администрације, али су умели да скрате мисију. Екипа серије „Титаник” требало је да у Србији борави 12, а овде су провели свега пет недеља, док су у Ирској, уместо три, били десет седмица, прича Илићева.

На сваки долар уложен у продукцију, каже светска статистика, још 2,5 долара се потроши у месту снимања. У Панчеву се лани милион динара слило у градску касу на име дозвола за локације и накнаде за коришћење разних градских ресурса у снимању „Кориолана”, напомиње Душанка Степанов, из панчевачке управе.

– На сваком пројекту се запосли 120 до 150 филмских радника и 50 до 300 добављача разних профила. Од 2009. када смо почели да сабирамо податке, чланови екипа иностраних филмских продукција су у Србији годишње имали у просеку 3.000 ноћења – наводи Илићева.

Тврђава одолева филмаџијама

Специфичност Београда је што се у њему преплићу јурисдикције градске и републичке власти, наводи Ана Илић, извршни директор Српске филмске асоцијације.
– Сјајна локација за снимања је Београдска тврђава, али је она филмаџијама готово неосвојив бастион. Разумем да је то културно-историјски споменик, али у уговорима постоји клаузула да се локација мора вратити у првобитном стању. Штету покривају осигуравајуће куће – каже Илићева.

Зараде помоћних филмских радника

Статиста – 20 до 30 евра дневно
Возач – 150 евра недељно
Кројач – 300 до 400 евра недељно
„Дечко за све” – 200 до 250 евра недељно