Нећемо ни олигархе ни шеике

Од нашег специјалног извештача

Осло – Без обзира на кратак дан и велику хладноћу, дан уочи десетог децембра када се Европској унији додељује Нобелова награда за мир, Норвежани из целе земље окупиће се, са бакљама у рукама, на протесту у Ослу. Неизвесно је да ли ће у спокојној норвешкој престоници доћи до кошкања са полицијом, али већину Норвежана, склоних иначе рационалним одлукама и договору, не тиче се да ли ће се гости из Брисела осећати пријатно.

По непогрешивим подацима норвешког статистичког завода, последња испитивања Норвежана у вези са ЕУ недвосмислена су: чак 72 одсто ове нације не жели да Норвешка икада постане чланица ЕУ. Али, разлози за ово противљење сасвим су различити од сличних ставова у било којој другој европској земљи.

Председник норвешке организације „Не ЕУ” Хенинг Олосен (63) управо је отпочео свој девети једногодишњи мандат највеће вишепартијске групације у Европи која се противи Бриселу. Убеђеног социјалисту, припадника странке социјалистичке левице, налазимо у скромној канцеларији на шестом спрату улице Сторгата, начичканој имигрантским бакалуцима.

Покушавајући да објасни оно што неки зову „норвешким парадоксом”, он у разговору за „Политику” каже да је кључно у норвешкој невољности да постане пуноправна чланица ЕУ то што је држава решена да трајно задржи највише стандарде социјалне одговорности и што за то, између осталог, користи благодети из утробе земље: нафту и гас.

„Постоје и друге нације богате нафтом. Али оне су своје богатство преточиле у џепове шеика, председника великих компанија, олигархије или крупних капиталиста. Ми смо увели порез на нафту од 80 одсто, тако да тај новац долази у државу и омогућава нам да од земље направимо државу социјалног благостања. Овом моделу хоћемо да обезбедимо дуговечност и сматрамо га приоритетним цивилизацијским достигнућем.”

Замерају вам да се противите уласку у ЕУ зато што своје богатство хоћете да задржите само за себе?

Не, то никако није тачно. Ми нисмо похлепни. Највећи смо донатори Уједињеним нацијама ако се рачуница прави по глави становника. Иако формално нисмо чланица ЕУ, ми свеједно издвајамо велики новац за европске фондове. Рећи да смо себични заиста је вулгаризација Норвежана.

Шта вам смета у Бриселу?

Не желимо да препустимо своју судбину отуђеном центру у Бриселу, чија бирократија троши на себе више него што се то по норвешким узусима сматра пристојним. Свако ко би се усудио да путује бизнис класом, овде, доспео би у новине. Тамо, осим огромног дефицита, парламентарци неће да се одрекну привилегије да живе на највишој нози. Апсурдно је спасавати банке а остављати милионе људи без посла, без адекватног образовања, или здравства. Потпуно разумем гнев и штрајкове који се шире Европом. Она не иде добрим путем. Одакле им образ да од људи траже даље стезање каиша, док се огроман новац претаче у банке и велики капиталистички бизнис.

Али Норвешка се изјашњавала против уласка у ЕУ и пре него што је наступила криза. Последњи референдум одржан је у Норвешкој и Шведској још 1994. Ваши суседи су гласали „за”, а ви „против”?

Земља је дугачка и задире добрим делом своје територије у арктички појас. Има дугу и разгранату обалу, где се људи баве риболовом, док се дубље на копну одувек баве пољопривредом. Не желимо да се наша држава скрати до Трондхајма, некадашње престонице викинга, пет стотина километара северно од Осла. Шведски север је остао без људи откад су ушли у ЕУ. Често путујем на север Шведске и, сем шума, вукова и медведа, тамо нема више ничега. Сви су се преселили на југ земље где се лакше живи.

Са скандинавским суседима блиско и свестрано сарађујете. Ипак јако држите до своје посебности, чак и изузетности?

Млада смо нација, били смо дуго под Данском, касније под Шведском до 1905. Потичемо из фармерских домаћинстава, нисмо имали ни аристократију ни племство. Урбанизација је новијег датума. Отуда скромност и једноставност коју желимо да задржимо. Не кажем да у Норвешкој нема јако богатих људи. Али код нас је срамота показивати своје паре, још више се грозимо разбацивања, а трошење буџетских пара за задовољење хирова је недопустиво.

И шта мислите о одлуци Норвешког комитета да додели Нобелову награду за мир ЕУ?

То је апсурд! Живимо у 2012. години, сведоци смо ерупције незадовољства и немира. А Осло их награђује за мир.

Ипак, ви сте Европљанин?

Не сматрам се мање Европљанином од било кога другог. Кад путујем идем наравно у Европу, у Праг, Рим, Париз. То је фантастичан континент, наш заједнички. И заиста нисам против тога да било ко други уђе у ЕУ. Србији желим да оствари то што жели, да што пре уђе у ЕУ. Против сам наметања услова из Брисела, желим да ЕУ обезбеди људима просперитет и добробит.

-------------------------------------------------------------------------

Министри међу члановима

Олосен је једини плаћени функционер у „Не ЕУ”. Сви остали су волонтери, а са 23.000 чланова то је највећа организација тог типа у Европи. Годишња чланарина је око 40 евра и од тих пара се исплаћује плата и изнајмљују просторије, организују конференције за штампу. Међу члановима је седам министара у актуелној норвешкој влади, а у чланству су припадници свих партија било да су левичарске, десничарске или у центру идеолошког спектра.

----------------------------------------------------------------------- 

Мораторијум на улазак у ЕУ

Због већинског противљења уласку у ЕУ, све норвешке странке ставиле су програмски мораторијум на ову тему. Олосен и његови следбеници су ипак „увек будни”. Јер по њиховим поузданим информацијама, једна странка намерава да за четири године опет покрене питање уласка у ЕУ. „То не смемо да дозволимо”, каже за Олосен, чија је кћерка Инга Торкилдсен, министарка за децу, једнакост и интеграцију, у актуелној влади Јенса Столтенберга.