Бебе се не праве речима

Трећи пут је пропао тендер за укључивање приватних клиника у програм бесплатне оплодње о трошку државе. Несхватљиво за земљу са негативним наталитетом, непојмљиво да се неко тако олако односи према људима којима од тог тендера зависи да ли ће постати родитељи.

У спорадичној размени ватре између запањеног Републичког фонда за здравствено осигурање и разочараних представника приватних клиника пљуште оптужбе. Приватници уцењују државу, њима се не допада да им се плаћа за сваку завршену фазу, они би да добију новац по сваком пару који уђе у процедуру, уверавају републички органи. Држава треба да призна да нема новца за бесплатну вештачку оплодњу и да зато тендери пропадају, доказују приватници.

Сценарио је, нажалост, добро познат. Кад год треба спровести неку меру за подизање наталитета, добре намере, говори о светињи материнства и очинства, одједном се сведу на – нема пара.

Тако су сви углас подржали укидање ПДВ-а на беби опрему, лепо је било дирнути срца политичким програмом у којем мислимо на нашу децу, осигуравамо будућност, подстичемо рађање, али кад је на ред дошла реализација сјајни говорници су одједном нестали са сцене. А да не говоримо o томе да су повици о укидању ПДВ-а, толико уплашили јадне трговце да су ови и не чекајући крајњи исход потрчали да што пре подигну цене јер сви знају да је добру зараду најлакше измусти од родитеља. Они су у оној магичној категорији купаца „морам да дам, па шта кошта да кошта”.

„Да се помогне будућим мајкама”, чула се и лепа иницијатива да се свим трудницама у Србији које су на боловању исплаћује пуна плата, уместо садашњих 65 одсто. Све и да прође предлог којим би се издвојила средства за те намене у републичком буџету за наредну годину, будуће мајке не треба много да се надају. Маневарски простор којим би и у закон било унето да ће држава трудницама плаћати пуну плату врло је мали. Добре воље има, подржавамо запослене мајке, али пара за њихову пуну плату нема, па нека се снађу са својих 65 одсто и ценама којима не би доскочила ни повишица од 165 одсто.

Уместо тога, држава има друге предлоге: да се породиљско одсуство скрати на три месеца. Кажу о томе се тек размишља и још додају да то не би била обавеза, него би закон предвиђао да маме које то желе могу да се врате на посао после три месеца. Као да је до сада било забрањено законом да се оне које то могу и желе врате на своје радно место и пре истека 12 месеци.

На речима јака и самилосна, држава на делима поручује младима који би се и усудили да размишљају о родитељству, упркос плати од 30.000 динара и уговорима на одређено време, у инат претњама отказом и расту незапослености, да то не чине. Можда би јој недостатак новца и могли опростити, али не и то што изнова злоупотребљава рађање и родитељство у дневно-политичке сврхе.