Икеа проба одлучност наших власти

Премијер Србије Ивица Дачић најавио је јуче да ће челници странака владајуће коалиције наредне седмице разговарати о решавању проблема конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту. Он је рекао да прво треба дефинисати зашто је уопште уведена конверзија, као и шта са онима који су већ платили ту накнаду.

– Није спорно да ли постоји политичка воља или не, али сви заједно морамо да се чувамо великих и револуционарних открића као што је била конверзија – реко је Дачић.

Ресорни министар Велимир Илић јуче је јасно рекао да конверзију треба укинути, јер је због ње блокирано две милијарде евра инвестиција. Уз то је најавио доношење потпуно новог закона о планирању и изградњи, који ће инвеститорима омогућити бесплатно добијање дозвола у року од једног до седам дана.

Ове реакције су уследиле само два дана пошто је премијер објавио да ће „Икеа” прву робну кућу највероватније градити у Загребу уместо у Београду, јер код нас не могу да добију грађевинску дозволу.

– Они желе да отворе пет робних кућа вредности око 200 милиона евра и пет до шест хиљада радних места. То би имало и позитивне последице по наше произвођаче намештаја и дрвну индустрију, али наишли су на проблеме због конверзије земљишта, тужби, жалби – навео је премијер.

„Икеа” је планирала да робну кућу отвори крајем 2013. године у близини Кванташке пијаце у Новом Београду

Владислав Лалић, директор за некретнине и развој у „Икеи” јуче је потврдио за „Политику” да ће прву робну кућу у региону градити у Загребу почетком наредне године.

– Нисмо одустали од инвестиције у Србији иако имамо потешкоћа у завршавању компликованих и нејасних правно-административних процедура. „Икеа” има јасне планове на тржиштима Југоисточне Европе. Ти планови су одувек подразумевали отварања робних кућа у Хрватској, Румунији, Словенији и Србији. Ти планови су независни једни од других и самим тим не утичу један на други нити конкуришу један другоме – наглашава Лалић.

Он не пориче да је у Србији запело у процесу конверзије.

– Верујемо у обећања београдских и републичких власти да ће све бити завршено што ефикасније, као неопходан услов за покретање читавог пројекта изградње прве робне куће у Београду. Ми смо већ више од годину дана спремни да кренемо у реализацију – каже Лалић.

Сличан проблем има и немачки „Баухаус”. Овај трговински ланац је на „Делтином” плацу, такође у близини Кванташке пијаце, требало ове јесени да отвори први продајни центар „Уради сам”. Али ни после две године од потписивања уговора вредног око 25 милиона евра „Делта”, која треба да уступи земљиште и сагради робну кућу, не може да добије грађевинску дозволу. Конверзија земљишта за овај плац је доспела на листу 24 спорне приватизације зато што је првобитно процењено да претварање права коришћења у право својине не треба да се плати. Тих 16 хектара земљишта процењено је на осам милиона евра, а ова фирма је стицање права коришћења, односно закуп на 99 година, платила девет милиона евра.

Војислав Главинић, генерални директор „Делта рил естејта”, каже да су донета два решења о конверзији на овом плацу. Најпре у мају 2011. године, а потом у септембру 2012. и на оба су се жалили и градски и републички правобранилац.

– „Делта” је поднела захтеве за конверзију уз надокнаду за то земљиште које по важећем закону спада у ову категорију. До сада ниједан предмет није решен. Процес је толико компликован, да смо на најбољем путу да као држава трајно отерамо све оне који би да озбиљно раде и улажу, без обзира да ли је реч о домаћим или страним инвеститорима. Неприхватљиво је да процеси добијања дозвола за градњу трају неколико година и да буду условљени процесима чији је завршетак временски и практично непрегледан и потпуно неизвестан – истиче Главинић.

Он каже да због предвиђене процедуре и неоспособљености администрације, ниједна велика конверзија земљишта у Београду није урађена, подсећајући да је само један поступак конверзије уз накнаду правоснажно окончан.

– За то је потребно и више од годину дана, под условом да се правобранилаштва не жале. Пошто се то по правилу дешава, углавном се поступак понавља, па цела процедура траје више година, а многе завршавају на управном суду. Основни проблем је утврђивање тржишне вредности грађевинског земљишта коју не могу да утврде ни Пореска управа, ни стручни проценитељи, каже наш саговорник.