Слике тешког живота младих
Најстарији српски филмски фестивал, 54. "кратки метар", који је отворен прексиноћ уручењем награде за животно дело браћи Вранешевић – Предрагу и, постхумно, Младену, као и сваке године представља многе домаће ауторе који у тешким условима реализују своје кратке игране, експерименталне и документарне филмове. Фестивал је почео пројекцијом филма "Симфонија руку" Владе Петрића, који је инспирисан теоријом кинестезије нашег истакнутог теоретичара Славка Воркапића. Говорећи о филму у јучерашњем сусрету са новинарима, Петрић је истакао да је осећао потребу да направи филм којим ће у пракси испитати идеје које је износио Воркапић.
Прве фестивалске вечери у такмичарском програму приказан је филм "Intra muros – једна сасвим обична прича", Љиљане Првуловић, у којем ауторка говори о само једном од многобројних проблема младих у Србији.
– Истраживање које је спровела невладина организација "Група 484" показало је да више од 80 одсто грађана Србије узраста од 15 до 30 година никада није путовало ван граница земље. Реч је о генерацији од које се очекује да подржава демократске вредности и уведе Србију у Европску унију. Полазећи од ових података, моја намера је била да направим искрен филм о младом човеку, једном од оних многобројних који су одрастали уз рат. Јунак мог филма Милан никада није имао пасош, јер се он добијао уз одобрење војног одсека земље у рату. Он је типичан представник генерације која је одрастала између зидина којима се Милошевићева власт оградила од здраве памети и остатка света – истакла је јуче Љиљана Првуловић и додала да је њен филм с успехом приказан на фестивалу у Загребу и да је очекује пут у Москву.
Проблеми младих тема су и филма "Земља живих" Данице Аћимовић, догогодишњег телевизијског ствараоца и документаристе, која се позабавила озбиљним проблемом у нашем друштву – присутношћу наркоманије.
– "Земља живих" је врло озбиљан програм ресоцијализације наркомана који спроводи Српска православна црква, Епархија Бачка. Суботом би требало да посетите манастир Ковиљ, да се отрезните и видите у коликом броју долазе породице суочене са проблемима наркоманије. Највећи проблем медицински излечених наркомана јесте то што се тако ровити враћају у окружење из којег су кренули у дрогирање, право у руке уличним дилерима – истиче Даница Аћимовић. Она додаје, што и слика у филму, да у ковиљском манастиру са децом и родитељима раде стручњаци, лекари са Војномедицинске академије и специјално обучени психолози и социолози.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


