Три стуба без политичког климања

Од нашег специјалног извештача

Осло – Европа гори од гнева десетине милиона незапослених, новоотпуштених, слабо плаћених, угрожених, заплашених… А овде у Ослу дубоки новембарски мрак раног послеподнева разбија се намерно постављеним буктињама. Испред низа кафића, ресторана, бутика и галерија, топла ватрица, лишена сваког негативног смисла, позива да се прекрати та нордијска тмина.

Готово да нема незапослених у Норвешкој (три одсто), радно време је до четири, вечера се нешто пре седам, а међувреме се уз шољицу или чашицу користи за дружење. Унутра за шанком бруји од разговора, напољу су столице опремљене топлим вуненим и крзненим прекривачима. Изнад су на дрвене пречаге постављене јаке грејалице. Ко пуши, или воли да буде под отвореним небеским сводом, седи напољу, а није му хладно иако је температура већ негде око нуле.

Голим оком је видљиво да нордијски модел, подмазан позамашним резервама нафте у Северном мору, функционише глатко и да ниједан од три зацртана стуба – економија, тржиште рада и систем социјалних бенефиција – није климав.

Економија је по тој мустри мешавина доминантног приватног бизниса, али са широким и разгранатим овлашћењима државе и јавног сектора.

Тржиште рада је дефинисано трипартитном сарадњом између синдиката, послодаваца и државе: која год партија или коалиција да је на власти, она не може да изађе из ове чврсте тројне везе која гарантује задовољство на радном месту и социјални мир.

Социјалне бенефиције гарантује држава и она у том сектору има далеко већа овлашћења него у другим земљама. Широкогруде социјалне мере исплаћују се свим грађанима Норвешке, према јасно дефинисаним правилима. Средства долазе из високих пореских стопа и такса које се не могу избећи.

На ова три стуба чврсто и трајно постављен је импресивни норвешки послужавник на коме су разврстане све оне изузетне ствари које нордијски модел чине јединственим на свету.

Када на шанку плати чашу вина 20 евра, или када огрнут крзненим прекривачем попуши цигарету чија паклица кошта 13 евра, када плати казну од 500 евра што је прекршио неко наизглед безначајно правило, сваки Норвежанин зна зашто је то тако. Али, папреним ценама се чуде само странци.

Постоје у друштву и дисонантни тонови. Тако професор Лаш Свендсен, аутор филозофских бестселера преведених на 26 језика света, упозорава да „патернализам државних експерата који народу држи лекције о томе шта треба а шта није добро да ради” угрожава иначе широке слободе у Норвешкој. Ипак, аутор „Филозофије досаде”, „Филозофије рада”, зла, моде, слободе… истиче за „Политику” како је „девет од десет Норвежана срећно или врло срећно на свом послу”.

Иако су се разлике у примањима повећале, а Норвежани негодују због тога, средње плате су и даље јако велике и омогућавају висок стандард.

Ивер Нојман, директор истраживачког сектора у Институту за међународне односе, и однедавно професор на престижној Лондонској школи за економију, својој нацији замера што их је захватило „самозадовољство и незаинтересованост за остали свет”. Смета му и то што се хранећи висококалоричном храном, Норвежанин угојио у последњих десетак година и у просеку је тежи за пет килограма.

По његовом рецепту, „Норвешка би морала да увози најбоље месо, а не да штити свој север и пољопривреду у поларним условима, на рачун лоше исхране свог становништва”.

Опаске на рачун државе и грађана су ретке и пожељне. У дугим зимским ноћима добродошла је свака дебата. Али када на пролеће сване непрекидни дан, биће јасно да се ништа битно у свести ових људи није пореметило. Сем што географска ширина под капом поларног круга узима свој зимски данак. И што око немилосрдне климе нема сврхе никакав договор.

-------------------------------------------

Слатки грех

Држава, каже нам један Норвежанин, посебно опорезује три греха. Уз алкохол, над чијом набавком и продајом влада државни монопол, и цигарете које су екстремно опорезоване, грех је јести и много чоколаде, због повећања гојазности. Инострана чоколада се тешко може наћи у норвешкој самопослузи, а табла од сто грама домаће млечне стаје опет троструко више него у било ком скупом месту на планети.

Скупоћа по договору

Иако то појединцима смета, већина Норвежана подржава „порез на грех”, сматрају да је државни монопол над продајом алкохолних пића сасвим оправдан, да је висока цена домаћих производа и великих такса на увозну робу једини начин да се заштити домаћа производња. Норвешку не сме да задеси чувена клетва нафтоносних земаља, када све у држави зависи од цене барела.

Нема зиме за пензионере

Највећи део профита од нафте чува се и оплођује за неке црне дане у највећем светском инвестиционом фонду. Без обзира на то што су грађанима њихове пензије гарантоване и у трећем миленијуму, нација се сложила да се радни век продужи на 67 па и 70 година, пре него у другим европским земљама које кубуре са дефицитом.

(Сутра: И са Венере и са Марса)