ЦИА и Готовина

Ко је био стварни командант хрватске операције „Олуја” и је ли Анте Готовина нешто љут на Хрватску? Иако је по доласку у Загреб захвалио држави што се бринула о њему, што је издвојила милионе пара за његову одбрану, одбио је да одмах иде у Вуковар на комеморацију својим саборцима, док је Маркач био тамо са целим државним врхом. Готовина је био и уздржан у изјавама после пресуде Хашког трибунала, чини се да код њега и није било тријумфализма. Разлози?

Готовину је део хрватског „тиска”, у периоду док се скривао или су га скривали, мало провукао и кроз блато. Тако су о њему писали да је у Француској пре 1991. године „похарачио” неке златаре, па су му онда супругу, која је радила у хрватском министарству одбране, избацили са посла, па су му „сели” на неке банковне рачуне. Је ли он то заборавио, или зна која је, заправо, била његова улога у операцији „Олуја”?

Јер, Анте Готовина је пре 1991. године био само наредник у француској Легији странаца, истина један од њених најбољих рониоца. Како је одједном у Хрватској постао генерал феномен је претварања конобара, складиштара и месара у генерале. Анте Готовина, као наредник Легије странаца, нема и никад није имао знање да води операцију у којој 300.000 хрватских војника истовремено напада на више праваца. За тако нешто потребне су високе војне школе, а он их нема. Одговорност у зони где је он командовао неспорна је чињеница, али да је он водио целу „Олују” мало је нестварно.

„Олују” су планирали и водили пензионисани амерички генерали из организације МПРИ, пре свега генерали Чарлс Вуоно и Крозби Сент. Обојицу лично знам, а генерала Сента интервјуисао сам 1983. у Генералштабној академији америчке армије у Форт Левенворту, Канзас, где је он тада био заменик начелника академије. Са хрватске стране „Олују” су планирали и водили генерали бивше ЈНА, Тус, Стипетић и Фелди, иначе, некада одличне старешине ЈНА.

Пре тога се 20. јула 1995. у бази Шепурине у Шибенику генерал Готовина састао са шефом ЦИА Џорџом Тенетом, о чему је загребачки „Глобус” писао пре десетак година, а сада то опет „открива” загребачки „Јутарњи лист”. На састанку са шефом ЦИА били су тада и министар одбране Гојко Шушак и шеф обавештајне службе Мирослав Туђман. У августу 2001. бивши хрватски министар одбране Павао Миљавац износио је детаље америчко-хрватске војне сарадње уочи и за време „Олује”. Од размене обавештајних података до летова америчких беспилотних летелица са аеродрома на Брачу, све за потребе хрватске војске. Која је продоре кроз редове српске крајишке војске направила прецизно и тачно, управо на најслабијим спојевима крајишких јединица.

Бил Клинтон је имао своје друге председничке изборе 1996. До тада је морао да заврши ратове на Балкану, оне који су се тада водили, у Хрватској и у БиХ. МПРИ је у „Олуји” одрадио посао, САД су дале општи благослов за „Олују”. Да ли је неко у Србији очекивао да ће породица Клинтон дозволити да у Хагу на крају победи истина?