Већа рента за домаћу нафту

Србија ће наставити разговоре са представницима Русије о износу рудне ренте, коју би убудуће требало да плаћа Нафтна индустрија Србије, јер наша страна сматра да су Руси наплатили своје улагање у НИС, с обзиром на то да се већ четири године експлоатише домаћа нафта, изјавила је министар енергетике Зорана Михајловић.

У НИС-у тврде да још нису исплатили инвестицију, али код нас се процењује да је милион тона нафте, која се годишње експлоатише из наших извора, више него издашан приход за исплативост укупне инвестиције у НИС. Према многим проценама рудна рента за експлоатацију нафте и гаса у Србији заиста је ниска због чегасе морају  заштитити домаћи ресурси и интереси, јер је то значајан извор прихода за буџет земље.

За Србију је значајно, оценила је Михајловић, којом се брзином експлоатише домаћа нафта и да ли ћемо имати резерве или ће домаћа налазишта ускоро „пресушити”. О свему томе се, како је рекла, мора разговарати са представницима „Гаспромњефта”.

Михајловић је нагласила да Србија треба да истражује нова нафтна поља и да је значајно питање за НИС да ли се бави истраживањем нових нафтних поља или само експлоатише оно што Србија имала.

Уговор између Русије и Србије из 2009. о продаји већинског пакета НИС-а „Гаспромњефту”, иначе, предвиђа да се рудна рента, која је тада износила три одсто прихода од продаје, не мења до достизања исплативости инвестиционих пројеката НИС.

У Србији је у међувремену, ступањем на снагу новог Закона о рударству, дошло до повећања износа рудне ренте на седам одсто прихода од продаје.

Упитан, ко треба да утврди да ли се НИС-у вратило уложено и по том основу повећати му рудну ренту на седам одсто, Махмуд Бушатлија, саветник за стране инвестиције каже то је задатак ревизора.

– Будући да државни ревизор нема тих могућности да утврди да ли је НИС вратио уложено за ове четири године, треба ангажовати  реномирану ревизорску кућу која ће то испитати, након чега ће се знати да ли НИС-у треба повећавати рудну ренту или не, каже он.

Питање је зашто је преговарачки тим Србије пре продаје НИС-а уопште пристао на то да се за НИС не повећава рудна рента као за сва друга предузећа која црпе природна богатства у Србији.

– Ако је већ неко новом власнику НИС-а желео да направи неки уступак онда им је требало дати извесне повластице по питању плаћања пореза, а никако дирати у надокнаду за рудну ренту, објашњава он.

С друге стране не сме се пренебрегнути чињеница и да нови власник НИС није платио само 400 милиона евра компанију, како се то у јавности представља, већ много више, преузимајући и све наслеђене дугове од више стотина милиона евра. Осим тога у повраћај уложених инвестиција НИС никако не би смео да  урачунава кредите које је НИС узимао да би модернизовао рафинерију, јер то тек треба да се врати из редовног пословања, каже он.