Динкић: Буџет радикалног заокрета

Буџет за наредну годину, са дупло мањим дефицитом, представља радикални заокрет у вођењу политике јавних финансија и ово је први темељ за стабилизацију економске ситуације у земљи, рекао је Млађан Динкић, министар финансија и привреде, посланицима у Народној скупштини Србије, препоручујући им да га подрже. Представници владајуће коалиције гласаће „за”, зато што он „објективно осликава стање и нуди решења”. Опозиција је против, јер је „нереалан и непримерен”.

Представљајући „републичку касу”, министар Динкић је рекао да је обезбеђено заустављање експоненцијалног раста јавног дуга и трошкова. Он је истакао да ће захваљујући мерама фискалне консолидације дефицит буџета у наредној години износити 3,3 одсто бруто домаћег производа, а консолидовани дефицит, који обухвата и буџете покрајине, локалних самоуправа и обавезног социјалног осигурања 3,6 одсто БДП-а. Динкић је навео да ће дефицит буџета износити 121,9 милијарди динара, пошто ће приходи бити 965,7 милијарди, а расходи 1.087,6 милијарди динара. Он је нагласио да је ово смањење дефицита за више од 80 милијарди у односу на планирани дефицит у овој години.

У дебати, која је била, за разлику од ранијих година, готово потпуно мирна, уз врло мале искрице, опозиционари су се, критикујући предложена решења, ослањали на ставове Фискалног савета, које су добили у писаној форми, изражавали сумњу у владину процену дефицита, тврдећи да ће он бити знатно већи. Жика Гојковић (СПО) је, на пример, констатовао да „и даље не пропуштамо прилику да пропустимо прилику, јер буџет показује да неће бити неопходних реформи ни у једној области”. Било је примедби и на средства предвиђена за инвестиције, али, генерално, чак су и сами опозиционари истицали да није било много простора за овај буџет, а било је и умерених похвала за поједина решења, попут повећања аграрног буџета.

За представнике владајуће коалиције , влада је, у датим околностима, направила буџет најбољи што се могло. Тако је, на пример, Велимир Станојевић (НС) констатовао да „буџет има елементе својеврсног компромиса, али показује да је посвећен свим циљевима, које је влада прокламовала”. Владимир Илић (УРС) казао је да и то што није било пуно примедби показује какав је буџет, а „он показује да постоји потпуно јасна визија, реалан је и одржив, а највећи добитник овог буџета биће привреда и грађани”. Како је рекао Милан Кркобабић (ПУПС) „буџет представља заокрет у смањењу потрошње и опредељење владе да подстакне привредни раст”.

----------------------------------------------

Из дискусије

Мирко Цветковић (ДС): Суштински мањкав

Предложеним буџетом нису предвиђене уштеде, власт рачуна на повећање инфлације, што ће довести до пада животног стандарда, чиме је терет кризе пребачен на становништво. Овде нема реформског приступа, једино је предвиђен пораст разних пореза, а пад куповне моћи у наредној години достићи ће 12 одсто, можда и више, уколико динар не буде стабилан. Буџет је суштински мањкав.

Чедомир Јовановић (ЛДП): Политички јеловник

Ово није буџет него политички јеловник, који показује да у владајућој коалицији нема потенцијала за реформе. Позитивно је једино то што је свима јасно да је ситуација неиздржива. Влада није планирала финансирање предузећа која не остварују добит, што је нереално, јер како може да опстане „Србијагас” кад продаје гас 30 одсто јефтиније него што га плаћа. Или треба повећати цену гаса, или ће то предузеће пропасти.

Ненад Поповић (ДСС): Прецењени приходи

У темељу овог буџета још увек постоји континуитет са претходном владом, али се надам да ће се то променити. У предлогу буџета приходи су прецењени, а расходи потцењени. Сматрамо да ће повећањем ПДВ-а и пореза на добит пасти економска активност, а буџетски дефицит биће већи од 3,6 одсто.

Ђорђе Милићевић (СПС): Реална политика

Предложени буџет је реалан одговор на економске и социјалне проблеме, није ни политичка ни економска прокламација, јер има прецизно дефинисане практичне циљеве. Предлогом је постигнута равнотежа између подршке социјално најугроженијима и реализације великих и значајних пројеката.

Верољуб Арсић (СНС): Прелазно решење

Овакав какав јесте, овај буџет је прелазно решење до неких бољих буџета и улива наду да ће ова влада водити одговорну политику. Овај буџет је наша реалност, свима је јасно колико је било тешко направити га и обезбедити средства за све кориснике.

----------------------------------------------

Војвођански буџет

Посланик СВМ-а Балинт Пастор замерио је што у буџету није предвиђен новац за рад српско-мађарске комисије која утврђује број цивилних жртава током Другог светског рата са обе стране. Он је, ипак, највише говорио о новцу за Војводину, замеривши што је промењена основица према којој се израчунава седам одсто средстава за покрајину, устврдивши да ће Војводина тако бити оштећена за девет милијарди динара.

Министар Динкић казао је да ће прихватити амандман СВМ-а и обезбедити десет милиона динара за рад комисије. Што се тиче Војводине Динкић је навео да основица коју Пастор помиње никада није примењивана, да ће покрајина добити 70,5 милијарди динара, што је 8,4 одсто буџета. Он је обративши се Пастору рекао: „У праву сте, Војводина би, што се тиче инвестиција, требало да има средства о којима ће сама одлучивати, али онда не може да тражи паре за покривање губитака. Војводина ће, по другим основама, добити новац за капиталне инвестиције, у то спада 600 милиона динара за клиничко-болнички центар, 675 милиона за Развојну банку Војводине, а и додатно задуживање државе Србије за изградњу аутопута Нови Сад – Рума, са тунелом кроз Фрушку гору, 12 милијарди динара је намењено за тај пројекат, који је, како ми је рекао Бојан Пајтић, најважнији за покрајину”.

----------------------------------------------

Сметају само Кркобабићи

Милан Кркобабић (ПУПС) тражио је од министра Динкића да му конкретно каже хоће ли пензионери у септембру и децембру идуће године добити по 4.000 динара? Динкић му је одговорио: „Ви желите да ја то јавно кажем, али ви то знате с обзиром на то да је ваш отац гласао за оно што смо предложили скупштини”. Динкић је казао да ће последња рата овогодишње 13. пензије бити исплаћена у јуну идуће године, а „потом ће ова мера бити замењена трајно одрживом мером социјалне заштите”.

Кркобабић је одговорио: „Господин Динкић је мало побркао неке појмове, он се вероватно договорио са потпредседником владе доктором Јованом Кркобабићем, а са мојим оцем је могао да се договори негде другде и волео бих да то има на уму”. Кркобабић је додао: „Кад већ говоримо о синовима и очевима, изузетно сам поносан на свог оца, али бих вас упозорио, лицемерно је то помињати, а не поменути да су овде један поред другог јуче седели господа Пастор, отац и син. Лицемерно је не поменути да постоји председник Томислав Николић и председник ИО СНС Радомир Николић. Изгледа да вам Кркобабићи генерално сметају. Немојмо тако”. Одмах је реаговао Верољуб Арсић (СНС): „Лицемерно је и не споменути да Томислав Николић није више председник СНС-а. Лицемерно је не споменути да Радомир Николић нема ни једну јавну функцију. Ако имате неке сукобе са ранијим коалиционим партнерима немојте нас у то да петљате”.