Случај професора Павловића

ПРОЛОГ

21. мај 2011. – Професор историје Зоран Павловић водио ђаке на Калемегдан у оквиру манифестације „Мала матура – велико срце”. Пресрела их туристичка инспекција. Тражила је лиценцу за обављање туристичког посла. Сачинила записник. Није тражила да се доставе докази.
Септембар 2011. – Стиже позив наставнику да се јави у Прекршајни суд у Београду због оптужбе да је пружао услуге туристичког водича.

Накнадно – После подношења захтева за покретање прекршајног поступка достављени су докази у прилог одбране окривљеног:

- допис из ОШ „Деспот Стефан Лазаревић”

- преписка три министарства: просвете, за КиМ и унутрашњих послова

- годишњи план рада школе, правилник о наставном плану и програму

- програм манифестације „Мала матура – велико срце”

16. јун 2012. – Пресуђено: крив је. Кажњен опоменом да убудуће не чини овакве прекршаје, уз обавезу да плати судске трошкове.

6. новембар 2012. – Професор примио пресуду.

14. новембар 2012. – Истекао последњи дан рока за жалбу Вишем прекршајном суду у Београду.

НЕ: професорским легитимацијама
       часовима само у четири зида
       судском гоњењу савесних

– Нисам се жалио на пресуду, није то најважније. Највећа сатисфакција за мене биће ако се наставницима омогући да неометано држе наставу ван учионице, да воде децу у обиласке културно-историјских споменика. Не треба нам печатирано одобрење, треба да се подразумева да смо компетентни и вољни да ђацима приуштимо очигледну наставу, како се у просветним круговима називају часови крај споменика некој личности или на месту догађаја о којима уче из уџбеника – каже Зоран Павловић, професор историје у ОШ „Деспот Стефан Лазаревић”.

Таман посла да је наставницима потребна легитимација да би посвећено радили свој посао, негодује Нада Ђуричић, професор српског језика у пензији, са 36 година наставничког стажа и небројеним обиласцима градских знаменитости, музеја, позоришта, установа културе где је водила своје ђаке.

– Откад је просвете, а то значи вековима, настава ван учионице је резултат програмских захтева. Одувек је део плана рада школе, а чешће јој прибегавају професори ентузијасти. Ми смо водили децу у обиласке својевољно, а ти ђаци су постизали боље резултате и завидне награде на такмичењима. У школи „Деспот Стефан Лазаревић” радила сам 28 година. Тамо је нормална ствар да се једном у јесен и два пута у пролеће деца воде у обиласке – истиче Ђуричићева.

Сећа се да је као наставница српског увек са ученицима посећивала Сајам књига, историчари су их водили на Калемегдан, у Стари двор, до Конака кнеза Милоша на Топчидеру, са географима су обилазили подземље града...

– Имајући у виду да је колега историчар водио децу дајући лични допринос хуманој манифестацији, да то није наплатио, нити је икоме узимао хлеб из уста – а кажњен је – треба позвати на одговорност људе који су нашли за сходно да му напишу казну – уверена је Бојана Стевановић, председница Актива наставника историје Београда.

Навршеним студентима историје, сматра она, факултетска диплома требало би да буде довољна гаранција да могу да држе непрофитабилна предавања на било ком историјском локалитету у Србији.

– О историји професори историје несумњиво више знају од водича који су добили лиценцу после курса – истиче Стевановићева.

Миленија Симић-Миладиновић

..................

Знање слатко као дозреле трешње

– Припадала сам првој послератној генерацији студената и имала привилегију да ми грчку филозофију и етику предаје славни професор Милош Ђурић. Тог пролећа 1946, чим је отоплило, извео нас је из слушаоница у згради Ректората и повео на Калемегдан. Тамо би нам предавао и градиво кога није било у редовним предавањима, поучио нас да је историја кључ за разумевање цивилизације. Куповао би дозреле трешње у великом фишеку, делећи нам их као и своје огромно знање. У организовању оваквих излета професор Ђурић није био усамљен пример. Тако су радили и наставници основних и средњих школа. Био је то део педагошког деловања који се подразумевао, није ни требало да буде прописано – сведочи наша читатељка Боска Ђорђевић, професор психологије у пензији.

Зоран Павловић гост Београдске филхармоније

Професор историје над чијим се случајем згражава Србија има добре изгледе да први пут буде јавно похваљен. Београдска филхармонија, која има обичај да подржи одважне зналце и нарочито оне који за савестан рад бивају осуђени, позвала је професора Зорана Павловића да вечерас буде њен гост. Прихватио је позив. Концерт Филхармоније почиње у 20 сати, на „Коларцу”.