Нико да потрчи за играчем

Црвена звезда је против Партизана два пута јурила резултат (губила с 1:0 и 2:1), али је преимућство супарника не само стигла него и престигла (победила с 3:2). Против Београда, такође на свом стадиону, али у Купу, изједначила је (1:1), међутим изостао је преокрет (изгубила с 3:1).

Недостижну предност тим с Карабурме је стекао кад је дао трећи гол. А до њега је дошао на следећи начин.

Васиљевић је из казненог простора гостију избио лопту. Богавац је на половини игралишта из прве дао фор Грбићу, који је претрчао Спајића, сачекао Богавца да утрчи и онда му преко свог чувара убацио лопту у шеснаестерац. Да се из те позиције пребаци лопта преко голмана у гол био је мачји кашаљ.

Стрелац је пре тога одиграо лоптом на центру и имао чувара крај себе. У казнени простор је утрчао без икакве пратње. Претрчао је пола игралишта сам!

Богавац јесте изузетно брз и можда га нико не би ни стигао. Али, то што нико није ни кренуо у потеру (играчу није свеједно да ли неко јури за њим или му иза леђа не прети никаква опасност) упозорава на „лењост” Звездине одбране, која је довела до тога да се освајач Купа већ у четвртфиналу растане од трофеја.

Разуме се да није одбрана једини кривац за то. Тренер Јанковић је нагласио да је поред елементарних грешака одбране, због којих је Црвена звезда примила на последње две утакмице чак пет голова, било и сличних пропуста у везном реду, рецимо. Зато појединачне грешке, бар за јавност, приписује целом тиму.

Ипак, игра у екипним спортовима је састављена од учинка појединаца, па се тако крунише труд целог колектива или проспе помужено млеко.

Можда би Звезда прошла даље да је, на пример, Милијаш дао гол главом при резултату 1:1. Био је у много повољнијој прилици, него против „црно-белих” када је постигао победоносни погодак, али овога пута је лопта отишла поред гола.