Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Притворен Саша Драгин

Притворен Саша Драгин

Најављена борба против корупције по захтеву Европског парламента настављена је јуче хапшењем бившег министра за пољопривреду Саше Драгина и Звонимира Никезића, најближег сарадника бившег премијера Мирка Цветковића. Поред њих ухапшено је још пет особа, док се за двоје још трага. Јучерашње покретање истраге је трећи случај који је откривен откако је шеф Бироа за координацију службама безбедности Александар Вучић формирао специјалне радне групе при МУП-у које се задужене за истраге у случајевима 24 спорне приватизације. Пре овог, почело је расветљавање случајева спорног постављања оптичких каблова словеначког предузећа „Нуба инвест”, као и приватизација зрењанинске „Југоремедије”.

Јучерашња акција уједно представља и најснажнији ударац у борби против корупције у мандату нове владе, јер су у једној акцији ухапшени и један бивши министар, као и најбољи пријатељ, дугогодишњи пословни партнер и саветник бившег премијера. Саша Драгин се сумњичи да је правио Уредбе о регресирању вештачког ђубрива, касније усвајане на седницама Владе Србије, по којима би директну корист имала одређена приватна предузећа. Никезић се сумњичи даје осмислио читаву шему и да је за то плаћен кроз консултатске услуге његове фирме „Цес Мекон”.

Целу шему неправилности јуче је за Танјуг објаснио специјални тужилац Миљко Радисављевић. Реч је заправо и о неправилностима у вези са прометом регресираног минералног ђубрива у току 2009. и 2010. године. По Уредбама Владе Србије, то је било намењено пољопривредним газдинствима, задругама и предузећима која се баве пољопривредном производњом, а у којима држава има свој капитал. Међутим, исто то ђубриво су осумњичени продавали лицима која на њега нису имала право и омогућили су да четири приватна привредна друштва добију вештачко ђубриво по повлашћеним ценама.

МУП Србије је у свом саопштењу био нешто прецизнији: – Осумњичени Драгин, Никезић, Вујачић, Грујић, Вељовић, Катанић и Лазаревић су у периоду од 9. јула 2009. године до краја марта 2011. године омогућили предузећима „Сунце” а. д. из Сомбора, „Млиностеп” д. о. о. из Новог Сада, „Терра Бо” д. о. о. из Врбаса и „Инвеј” а. д. из Земуна, да од „ХИП – Азотаре” Панчево набаве регресирано ђубриво по ценама нижим за износ регреса у укупном износу од нешто више од 473 милиона динара.

Како по уредбама Владе Србије нису имали то право, тиме су омогућили „ХИП – Азотари” Панчево да изврши наплату новчаних средстава у наведеном износу на име регреса од Министарства пољоприврде, шумарства и водопривреде и тиме оштетили буџет Србије за наведени износ – саопштио је МУП.

Интензивно се трага за Љубомиром Куљићем из Новог Сада, власником и директором предузећа „Млиностеп” из Новог Сада, и Емином Чобанским, из Врбаса, директором предузећа АД „Сунце” из Сомбора, додаје се у саопштењу полиције.

Ипак, утисак је да се у јучерашњем откривању случаја „Азотаре” нису разоткрили сви штетни уговори овог предузећа, на које је својевремено указао Савет за борбу против корупције, на основу чијег извештаја је Европски парламент и усвојио резолуцију по којој се од Србије тражи расветљавање 24 спорне приватизације. Утисак је и да јучерашња истрага није дошла до имена које је управо Савет и осумњичио да су се њихове фирме директно финансијски окористиле сумњивим уговорима. Да ли не постоје докази да су било шта нелегално радили или ће истрага бити настављена, тек бизнисмени Предраг Ранковић Пецони, Зоран Дракулић, као и Милија Бабовић, Зоран Митровић и Станко Поповић, нису позвани јуче ни на какав разговор са истражним органима . Наиме, предузећа ових бизнисмена су, по подацима Савета за борбу против корупције, на штетним пословима по „Азотару”, зарадила више милиона евра. Како је открио Савет, реч је заправо о два уговора о позајмљивању и продаји пшенице које је потписао привремени заступник капитала у „Азотари”, сада ухапшени Радосав Вујачић. Најпре је „Азотара” од предузећа „Викторија логистик” позајмила 75.000 тона пшенице по цени од 12 динара по килограму, да би је двадесетак дана касније продала предузећу „Ју поинт”, по цени нешто нижој од 9 динара за килограм. „Викторија логистик” д. о.о. из Новог Сада, према подацима АПР-а, једна је од 10 чланица „Викторија групе”, чији су власници Европска банка за обнову и развој са седиштем у Лондону (24 %) и бизнисмени Милија Бабовић, Зоран Митровић и Станко Поповић са по 25,33 одсто акција. Власник „Ју поинта” је Зоран Дракулић. По другом штетном уговору, „Азотара” је позајмила 50.000 тона пшенице по цени од 12,15 динара по килограму, од Дирекције за робне резерве, 24. фебруара 2010. године. Пшеницу позајмљену под оваквим условима, двадесетак дана касније, „Азотара” је продала предузећу „Инвеј”, Предрага Ранковића Пецонија, по цени нижој од набавне(11 динара по килограму) и то са одложеним роком плаћања.

Интересантно је да се у та два посла као јемац појављивало предузеће „Србијагас”, на чијем челу се налази Душан Бајатовић, високи функционер Социјалистичке партије Србије (СПС). Бајатовић се јуче није јављао на позиве нашег листа.

Душан Телесковић

-----------------------------------------------------------

Ухапшенима одређен притвор

Полиција је свима који су јуче ухапшени одредила задржавање до 48 сати у ком року ће сви бити саслушани због сумње да су извршили кривична дела злоупотребе службеног положаја, давање и примање мита, нагласио је специјални тужилац Миљко Радисављевић.

Он је прецизирао да је у тужилаштво на саслушање приведен и Радослав Вујачић,бивши председник Управног одбора ХИП Азотаре Панчево. Вујачић је био заменик генералног директора „Србијагаса” Душана Бајатовића, а у време када је почела истрага о штетним пословима „Азотаре” налазио се у затвору, јер је у Новом Саду аутомобилом прегазио малолетну девојчицу.

Осим њега, приведени су и бивши заменик директора Азотаре Михајло Грујић, бивши директор ПКБ-а Милан Вељовић, бивши директор пољопривредног добра „Алекса Шантић” код Сомбора Арсеније Катанић, бивши директор крушевачког Института за крмно биље Драги Лазаревић, бивша директорка фирме „Инвеј” Верица Спасић и власник предузећа „Терабо” Борислав Стојковић.За две особе, које се сумњиче за учешће у кривичном делу се трага.

-----------------------------------------------------------

Кадар Демократске странке

Саша Драгин рођен је 1972. године у Сомбору. У Новом Саду је завршио Пољопривредни факултет на ком је докторирао 2007. године, И где је асистент на предмету „Физиологија домаћих животиња”.

Од 2004. до 2007. године обављао је послове заменика секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине. Као кадар Демократске странке, Драгин је у мају 2007. године постао министар заштите животне средине у Влади Републике Србије. Од јула 2008. до марта 2011. године био је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, када га је на том месту заменио Душан Петровић. Драгин је био чланГлавногодборадемократа, потпредседникГрадскогодборауНовомСаду, каоичланпроширеногсаставаПредседништваДемократскестранке.

-----------------------------------------------------------

Ко је Звонимир Никезић

Звонимир Никезић, јавности је познат као власник консултантске куће „Цес Мекон”, а у управном одбору „Агробанке” био је представник државног удела. Почетком септембра саслушан је као сведок у истрази поводом „Агробанке”.

Никезићев „Цес Мекон” радио је и на бројним приватизацијама фирми као што су „Књаз Милош”, „Фриком”, „Млекара Шабац”, „Трајал”, „Београд филм”, „Семе”, „Ветеринарски завод Земун”, које је Савет за борбу против корупције оценио као сумњиве. Његов син Душан, био је у претходном сазиву владе државни секретар у министарству финансија, на чијем челу је од реконструкције бивше владе био управо тадашњи премијер Мирко Цветковић.


Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.