Андрић на галицијском

Зове се Шајро Дорадо Кадиља, има само 27 година, говори шест језика и живи у Београду.
И то би био довољан повод за наш разговор, да није још једног, сасвим посебног.
Кадиљо, који је већ превео Кишову "Гробницу за Бориса Давидовича" управо је превео и објавио Андрићев роман "На Дрини ћуприја" на галицијски!
Рођен је у Вигу, у шпанској покрајини Галицији где данас живи његов отац, професор математике, мајка, професор теологије, дека који је морнар, док је сестра у Канади где предаје енглеску књижевност.
Завршио је Факултет за превођење и тумачење у Грацу, на којем се школује кадар за рад у Европском парламенту.

После студија је добио посао преводиоца у Београду, и овде је већ три године. Ангажован је на Филолошком факултету у Београду где студентима држи вежбе конверзације.

Откуд Андрић на галицијском, за нових три милиона читалаца?

– За време НАТО бомбардовања читао сам Андрићеву књигу. Тужно, али тек кад се догодила 1999-та, постали сте занимљиви нашим издавачима које је занимало каква је култура тог народа. Као једином преводиоцу са српског на галицијски понуђено ми је да радим Андрића за кога ми је било потребно око осам месеци, прича Дорадо.

Шајро Дорадо Кадиља говори енглески, немачки, шпански, португалски, мађарски и српски. Да би му превод био успешнији, читао је "На Дрини ћуприја" на мађарском, шпанском, каталонском, енглеском, португалском, немачком, не би ли видео како су решене поједине финесе, јер је уверен да је процес од читања до корекције текста веома сложен.

– Андрић није тежак за превод. Превођење његовог текста подразумева ефикасан, константан рад, без прекида, без одмора. Као да трчите маратон, за разлику од трке на 100 метара. Његови описи су конкретни и јасни, док је за књиге Данила Киша потребно више времена због разумевања приче. То је бар мој утисак, наводи млади Шпанац уз опаску да су досадашњи преводи Андрићевих књига на немачки и мађарски врло успели.

– Мађарски превод је стар близу 30 година, одличан је и веома модеран, а немачки преводилац се пажљиво дистанцирао од оригинала, и то је фантастично. Преводи на енглески, шпански и каталонски имају превише историјских података којих нема у књизи, чиме је направљена својеврсна копија. Као да се заборавља да читалац треба да ужива у делу. Чини ми се да Енглез не би доживео Андрићеву књигу као Србин, јер се превише пажње обраћа на језик. Пример, ако кажете "Касно Марко на Косово стиже", кроз превод се објашњава ко је Марко, где је Косово, какав је био коњ…, и губи се на језгровитости поенте, запажа млади полиглота.

Тренутно, Дорадо договара нова превођења. Реч је о романима Дубравке Угрешић, а волео би да на галицијски преведе и Видојковићеве "Канџе" или Ваљаревићев "Дневник друге зиме". Освојиле су га драме Душана Ковачевића, али изражава бојазан да се у Галицији ретко читају драмски текстови, као уосталом и поезија.

– Ваша уметност постаје занимљива јер се о Србији стално прича у контексту добрих или лоших момака, а људе занима како изгледа свакодневни живот, живот ван политике. То је, делом, приказано у српском филму, али у књижевности није. Чини ми се да данас нема српске Дубравке Угрешић или некога ко иде корак испред културе. Од смрти Киша ретко ко тако пише. Такве су Павићеве књиге, али оне су већ преведене на шпански. Ако смем као странац да приметим, ово је једна критична културна средина. Али, после несрећа и криза увек дође време затишја, па се потом и култура полако враћа у нормалу.

-----------------------------------------------------------

Читање Андрића пре, и после рата

У свом магистарском раду, Кастиља се управо бавио проблемом идеологизације превода, истражујући разлику при превођењу српског, и хрватског на галицијски.

– Занимљиво је видети како се Андрић чита пре и после рата. После ратова на овом подручју, у Андрићевом тексту се све више ставља акценат на однос Срба и муслимана, или се додају пролог, епилог, слике које објашњавају текст а којих у оригиналу нема. Те пропратне текстове не пишу професори књижевности него стручњаци за балканску историју, уз објашњење шта се догађало на Балкану пре 500 година.