Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Допинг „црног петка”

Допинг „црног петка”
Дан захвалности: јуриш на попусте (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Да ли је слађи ћурећи батак или ЛЦД телевизор?

За највећи број Американаца, који су у четвртак, традиционалном породичном вечером, у којој је печена птица са америчког континента обавезна колико у сличним приликама код нас печено прасе, дилеме није било. Опуштена завршница Дана захвалности и ове године је замењена јуришом на продавнице и „светим шопингом” који је ове године почео раније него икад.

Дан захвалности је традиционална светковина још из времена освајања Новог света, док је „црни петак”, који долази сутрадан, ритуал стар тек пола века. Тај петак је иначе само књиговодствено „црн”, као дан када трговци који су дотле пословали са губитком прелазе у зону профитабилности. То је уједно и почетак двомесечне необуздане празничне потрошње која се завршава између Божића и Нове године и која је од критичне важности не само за трговце, него и за целокупну америчку економију. У овдашњем бруто националном производу, лична потрошња наиме учествује са чак 70 одсто.

Јуриш на продавнице, пре свега на велике трговинске ланце попут „Волмарта”, „Таргета”, „Бестбаја” и „Сирса” овога пута почео је раније него икад. Донедавно, „црни петак” је почињао у рану зору, врата поменутих робних кућа отварала би се још по мраку, у пет или шест ујутру, а од пре две-три године, а нарочити ове, многа од тих врата нису се уопште ни затварала.

Једноставно би се промениле цене, наравно наниже. „Сирс” је то учинио у четвртак већ у 8 увече, „Таргет” сат касније, а осталима у овој немилосрдној борби за купце није преостало ништа друго него да их следе.

Као и ранијих година, и ове је највећа потражња за техничком робом. Попусти су у неким случајевима драстични, што је објашњење за дуге редове и истински јуриш да се пре стигне до предмета жеље који је по правилу у ограниченој количини. Ко да одоли телевизору са екраном од 40 инча за само 179 долара (око 16.000 динара), односно попусту на редовну цену од чак 250 долара?

Према првим проценама, у првим сатима овогодишњег „црног петка”, који је почео већ у четвртак, било је за око 18 одсто купаца више него лане. Још већа гужва је била у виртуелним продавницама: своје прве велике празничне куповине онлајн обавило је за 28 одсто више муштерија него пре годину дана.

„Црни петак”, односно празнична сезона у годишњим билансима трговаца учествује са чак 40 одсто. Конкретно, јуче је очекиван одзив од 81,5 милиона купаца, а за цео викенд у шопингу би требало да буде безмало сваки други Американац, њих 147 милиона.

Обим празничне потрошње зависи и од тога како обични људи доживљавају економску ситуацију у земљи. Овога путе је приметна већа доза оптимизма у том погледу и већа спремност да се отворе новчаници, односно провлаче кредитне картице (којима се углавном купује на рате), упркос претњама „фискалне литице”, аутоматског ступања на снагу пакета који доноси повећање пореза и смањивање буџетских ставки, ако се до краја децембра политичари другачије не договоре.

Изгледа да је преовлађујуће уверење да ће се ипак договорити. Због тога Национална федерација трговаца на мало процењује да ће укупан промет до краја године бити већи за око четири одсто у односу на лањски и да ће достићи 586 милијарди долара (то је око 15 пута више од целокупне економије – БНП-а – Србије). Од тога ће само онлајн бити реализовано 68 милијарди.

„Црни петак” није иначе званични празник, али многи послодавци, свесни да би продуктивност тог дана била никаква, запосленима омогућавају да им празнички четвртак буде само почетак продуженог викенда, што је свакако гест са рачуном: потрошња је овде чин патриотизма, и што се више троши, свима је боље.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.