Снови о Јапану

Специјално за Политику

Париз – До ове јесени, у Паризу деценијама није била постављена изложба Ван Гога, славног сликара који је већи део живота провео у лепотама Провансе, између Арла и Сен Ремија.

Све је већ речено о његовој психолошкој крхкости и кризама праћеним халуцинацијама, о његовом краткотрајном заједничком животу са Гогеном, као и о последицама хиперсензибилности једне рањиве душе на чудесно дело које је остало потпуно непризнато и несхваћено за сликарева живота.

Али с правом се можемо запитати није ли претерано анализирање психичких поремећаја гурнуло у други план оно основно, а то су снажне слике које остављају без даха.

Један традиционалнији приступ Ван Гоговом делу упућује, зачудо, на уметност која представља сушту супротност вангоговској олујној поетици, на дела чврсте композиције јапанског графичара Хирошиге (1797–1858) која зраче хармонијом, ведрином и унутрашњим миром.

Овај врхунски мајстор довео је такозване укијо дрворезе пејзажа до савршенства. Укијо, најупечатљивији израз просперитета града Едо (старо име Токија до 1868), дословно значи „слика плутајућег света” и тежи да представи кроз смењивање четири годишња доба пролазак времена и живота у свету који је само илузија, на шта нас подсећа будизам.

Хирошигини дрворези, плод скица које је уметник начинио за време путовања славним друмом што је повезивао Едо с Нагојом, Кјотом и Осаком, уводе нас у дубину древног Јапана из снова.

Љубитељи сликарства који се у наредним месецима затекну у Паризу могу видети оба уметника под истим кровом, на две изложбе постављене једна до друге: „Хирошига, уметност путовања” и „Ван Гог, снови о Јапану”. Овај чудесни сусрет супротности данас својим посетиоцима пружа чувена Пинакотека, један од најугледнијих музеја у Паризу, познат по оригиналним концепцијама које често изроде велики уметнички догађај.

Тако се и данас памти изложба из 2010: „Едвард Мунк или анти-Крик”, организована без чувеног „Крика” (1893), која нам је показала колико заправо не познајемо богато дело великог норвешког сликара сводећи га на једну слику, славну попут „Монализе”.

Сучељавање Ван Гога и Хирошиге сматра се невероватно смелим подухватом. Иако је познат утицај јапанских гравира на Ван Гога, који је по њима претурао на тавану Самуела Бинга, париског колекционара укијоа, истраживачка паралела Пинакотеке нам открива да је он далеко већи него што се веровало.

Ван Гогов „јапанизам”, надахнуће јапанским гравирама и посебно Хирошигом, не своди се само на неколико познатих дела холандског сликара; већина Ван Гогових пејзажа, почевши од 1887, конструисана је „око једног референтног система у чијем средишту се налази, готово систематично, Хирошигино дело”, каже директор Пинакотеке и аутор изложби Марк Рестелини.

Представљајући четрдесетак Ван Гогових остварења, пионирски подухват Пинакотеке баца ново светло на једног од највећих сликара свих времена. Уједно нас позива на медитацију, на унутрашње путовање са Хирошигом.