Паметни телефон за паметне ствари

Да технологија може да повеже а не само да отуђује људе пробаће да докажу домаћи ИТ стручњаци и волонтери који од недавно завршеног „Хакатона”, београдског скупа програмера, веб-дизајнера и активиста, упорно раде на апликацијама за рачунаре и мобилне телефоне које ће подстаћи друштвени активизам.

Бесплатне платформе које ће ускоро бити доступне корисницима у Србији олакшаће, на пример, комуникацију између људи који желе да размењују ствари и тако промовишу одрживи развој или ће повезати донаторе са онима којима је помоћ потребна.

Апликација „мењај се”, коју су на „Хакатону” развијали Јован Стојанов, Немања Јоксовић, Тодор Шушњевић и Огњен Лопушина, послужиће корисницима који су расположени да размењују ствари.

– Ова апликација повезује људе који желе да се трампе – кажеЛопушина.

– Сваки корисник има свој портфолио са стварима које жели да замени и које други могу да погледају. Међутим, није реч опијаци и нећемо да прихватимо размену робе високе вредности као што су, на пример, аутомобили. Само желимо да промовишемо поновну употребу предмета и одрживи развој.

Идеја апликације јесте да неко искористи ствар коју би стари власник вероватно већ бацио. То је прилика и да више људи употреби један предмет – књигу, дечја колица, це-де – што је девиза заговорника смањења необуздане производње. Иако и ова платформа омогућује слање поклона без очекивања да се било шта добије заузврат, апликација „остави овде” у потпуности је посвећена управо донацијама. Она информише о томе којој установи или групи људи су потребне потрепштине и о којим стварима је реч – да ли о одећи, обући или школском прибору.

– Људи желе да донирају, али често не знају коме нити шта је потребно – каже активисткиња организације „Колаж колектив” Радмила Јеремић која је радила на овој апликацији.

– Наши суграђани, на пример, однесу гардеробу у Црвени крст не знајући да им је потребна потврда да је одећа била на хемијском чишћењу. Осим тога, треба да знамо шта је тачно коме потребно јер прихватилишта имају ограничени простор за смештање ствари и зато им треба односити само оно што им у том тренутку треба.

Да би волонтери „Колаж колектива” уопште дошли до платформе која указује на потребе Свратишта, деце у Тиршовој и становника „картонских насеља”, морали су да се обрате за помоћ програмерима. Са њима их је повезала Иницијатива за унапређење нових технологија у југоисточној Европи, организатор „Хакатона”. Драгана Петковић из ове организације каже да се показало да технологија стварно помаже активизму.

– Грађани се уз помоћ оваквих апликација или друштвених мрежа лакше окупљају око одређених идеја и боре за своје циљеве: заштиту животне средине, хуманитарне акције, петиције и борбе за људска права – каже наша саговорница.

– Брже се скупи новац за нечије лечење, комшије брже направе акцију против рушења паркића у њиховом крају, а јавне институције се приморавају да раде транспарентније – сматра Петковићева.

Било да је реч о апликацији „приступачност”, која приказује да ли је неки објекат у граду приступачан особама у колицима, било о „корупцији” за пријављивање случајева корупције или о некој сличној платформи, Драгана Петковић каже да је циљ увек исти – подстаћи на размишљање о одрживости, хуманости и штедњи.

– Највише очекујемо од младих јер они највише користе нове технологије.
-------------------------------------------------------------

База неприступачних објеката

Активиста Видан Данковић, програмер Золтан Фекете и дизајнер Синиша Комленић одлучили су се за апликацију која указује на то да велики број објеката у Србији и даље није приступачан особама са инвалидитетом.

– Апликација на којој радимо показаће степен приступачности објеката за особе са инвалидитетом а истовремено ће бити и база свих неприступачних објеката у земљи. Корисници ће моћи и да додају нове објекте – каже Данковић.