Председник Дизниленда

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Човек је годину и по дана био у центру националне пажње, бележени су сваки његов корак и свака реч, на изборима је за њега гласало 60,2 милиона људи, а победио је у 24 од 50 федералних држава. Али мање од месец дана од изборног дана када се показало да није успео ни у свом другом покушају да се домогне Беле куће – Мита Ромнија нико више не помиње.

Американци су сурови према губитницима, мада не падају сви у тако потпуни заборав у који је невероватно брзо – један блогер је духовито за то увео нову мерну јединицу: „ромнисекунда” – доспео председнички кандидат републиканаца. После говора у послеизборној ноћи којим је признао пораз, огласио се још само једном, путем телеконференције коју је пратило веома мало новинара, на којој се пожалио да је његов противник победио зато што је „подмитио” хиспанике, Афроамериканце, младе и жене, а што је испраћено заједљивим коментарима.

Ромнијевом веома брзом и потпуном нестанку са сцене допринели су и „његови”: републиканци, укључујући и оне који су се само неколико дана уочи избора самокандидовали за чланове његове владе, више га не помињу. У партији, пошто није успео, сада је нико и ништа. Нема ни помена о некој „почасној” функцији или другој утешној награди. Стартне позиције за следеће изборе већ заузимају неки други ликови.

Републикански губитник од пре четири године, сенатор Џон Мекејн, остао је после избора оно што је био, активни сенатор. Ових дана се истицао у свом противљењу евентуалној номинацији америчке амбасадорке у УН Сузан Рајс за место шефице дипломатије уместо Хилари Клинтон, али у томе није добио подршку. У неколико ранијих прилика, када је у републиканским делегацијама био за истим столом са председником, Барак Обама је морао да га подсети ко је добио изборе.

Рекло би се да је још боље прошла његова изборна партнерка Сара Пејлин, која је на националну сцену дословно катапултирана као гувернерка америчке забити, Аљаске, и то искористила да постане саставни део политичког пејзажа.

И неуспели председнички кандидати демократа, Ал Гор и Џон Кери, успели су да стану на ноге после изборних неуспеха. Гор, који је пораз признао иако је освојио више укупних гласова (Бушову победу обезбедило је накнадно пребројавање на Флориди, где је гувернер у то време био његов рођени брат Џеб, и где је освојио само 500 гласова више) – нови ангажман је нашао као борац за очување природне околине, што му је донело и Нобелову награду.

Кери је сенатор и председник Спољнополитичког комитета, а такође кандидат да дође на чело Стејт департмента.

Најбизарнију каријеру после неуспеха у председничкој трци (1996. победио га је Бил Клинтон) имао је сенатор Боб Дол: једно време је био лобиста и „манекен” чувеног лека за мушке еректилне проблеме, „вијагре”.

Пред Митом Ромнијем (65) сада су отворени сви путеви, осим, како се чини, политичких. Он, уосталом, ако се изузме само један гувернерски мандат у Масачусетсу, и није био политички професионалац: у кампањи је више истицао своје искуство бизнисмена него политичара.

Да ли ће се вратити бизнису остаје да се види: такву понуду, после неуспеха да стекне председничку номинацију, 2008 је одбио, упркос томе што је мамац била годишња плата од 30 милиона долара. Међу могућим пословима који би могли да га заокупљају помињу се писање књиге, неки ангажман високог профила у приватном сектору, па чак и лобирање.

Сада је званично „на одмору”. Не прате га професионални папараци, али је довољно оних аматерских: са мобилним телефоном којим свака слика може инстант да се емитује преко „твитера” или „фејсбука”, таквих је данас много. Тако је ухваћен у неколико приватних ситуација: како на једној пумпи на Флориди (где је једна од његових кућа) сам точи бензин, како се са синовима и унуцима забавља у Дизниленду и у биоскопу, на пројекцији „Сумрака”, наставка популарног тинејџерског филма о вампирима.

Сам Ромни је на своју „фејсбук” страницу поставио слику из сопствене кухиње, на којој у мајици са кратким рукавима грли своју супругу Ен.

Слика у популарном забавном парку била је повод за серију коментара преко друштвених мрежа, међу којима је најциничнији – и политички најубојитији – био један који је констатовао да је Ромни постао „председник Дизниленда”.