Од богатих прави још богатије

Може ли се од богатог човека направити још богатији? Може. Још како, каже веома уверљиво за „Политику” др Катарина Стефановић, директор за стратегију и развој лондонске Лојд банке, која се искључиво бави такозваним приватним банкарством. Ми бисмо рекли учи, а Катарина Стефановић каже, саветује имућне како да постану још имућнији. Ми немамо такву банку, нити се код нас о томе много зна, па је о томе одржала веома запажено предавање на Београдској банкарској академији.

Питамо нашу саговорницу – по којим је то мерилима неко имућан и како га саветују да буде још богатији?

Свака банка, каже, има нека мерила за оцену да ли је неко имућан. Генерално сваки човек који има милион долара за инвестирање – сматра се имућним клијентом. Реч је о парама које не служе за живот, издржавање и нису уложене у пензиони фонд. За неке банке имућни су људи који имају више од сто милиона долара. Ваља, међутим, имати у виду чињеницу, наглашава, да милион долара у Индији и Монте Карлу нису иста ствар, али суштина није у самој суми, већ у ономе шта с њом чинити – да се увећа или бар сачува од порезника и кризе.

Таквим људима не простиру се црвени теписи на улазу у Лојд банку. Дискреција и чување идентитета клијента готово су загарантовани, али на банци је, каже Катарина Стефановић, да помно провери с ким има посла. Не само о пореклу новца, богатства, већ ко је, шта је, одакле је, чиме све располаже, с ким живи... Све до детаља.

И када такав клијент коначно стигне до свог личног, приватног банкара, он од њега очекује, али и добија савете. У четири ока. Не само где ће да уложи новац (акције, обвезнице, некретнине, злато, дијаманти, уметничке слике, бродови, авиони...), већ и где ће и како да живи, где ће му се, рецимо, школовати деца... па и то како да се не огреши о државу, али и да га порезници не „одеру”.

У Енглеској је, истиче Катарина Стефановић, сваки годишњи приход већи од 150.000 фунти опорезован са 50 одсто. Стопа је прогресивна тако да са све већом сумом расте и порез. Огромни су, такође, и порези на наследство. Задатак приватног банкара је да такве клијенте посаветује како да сачувају и увећају свој иметак. Зато је, каже, веома тешко доћи до приватног банкара, јер су то људи који безмало воде кроз живот и бизнис богате људе и њихове породице. Њихово знање и вештина морају да обухвате све оно што ради, рецимо, једна обична банка.

Све почива на безрезервном поверењу. Обостраном. Оно се не постиже лако и брзо. У просеку упознавање банкара и клијента, до неке пуне сарадње с високим степеном поверења, траје у просеку око шест година. Криза је доста тога довела у сумњу, али живот, ипак, тече даље, јер искуство показује да саветован клијент постиже пет пута већи профит него онај који се узда у свој осећај за бизнис.

Одговоран посао, примећујемо, вероватно и уносан, али шта се догоди када банкар негде погреши, да рђав савет клијенту и он претрпи штету, питамо нашу саговорницу?

Банка је, наглашава, увек дужна да клијентима предочи сваки, па и најмањи ризик. Али, ако, ипак, што је изузетно ретко, банкар негде погреши, иако се свака одлука доноси уз обострану сагласност с клијентом, грешка се плаћа. Процедуре су страшне. Има, међутим, ризика, као што је то рецимо било 2008, када је дошло до слома берзе, због којих банка не може бити одговорна. Виша сила. Али, зато ће искусан банкар увек гледати да клијенту понуди најширу могућу лепезу улагања и тиме до крајњих граница смањити ризике од високих губитака. По оној пословици – никада се сва јаја не држе у једној корпи.

Питамо саговорницу, има ли међу њеним клијентима наших људи, а она каже да је то врхунска тајна и да многи клијенти управо због безбедности не узимају чак ни картице приватне банке, већ неке друге, јер им је циљ да сачувају своју приватност.

 ----------------------------------------------------------------------

Ко је Катарина Стефановић?

Као и у свим причама са срећним крајем о нашој деци у свету и Катарина је кренула из Београда, 12. београдска гимназија. Одлази у Њуџерси у размену младих и тамо матурира као ђак генерације. Хтела је да студира код куће, али код нас је (1992.) почело да се пуца и уведене су нам санкције. Опет у Америку где је имала стипендију. Завршава менаџмент и маркетинг. После успешно окончаних студија долази опет у Београд и једно време ради у „Делта холдингу”. На постдипломске студије иде у Филаделфију на чувену Вортон пословну школу где усавршава маркетинг и стратегију електронског трговања. Одатле креће успон – „Дилојт консалтинг”, затим „Џи Пи Морган”, па „Сити група”, све у Америци, а потом прелази у Енглеску у чувену „Барклиз групу”. Тренутно је у Лојд банци, која нема никакве везе са истоименом осигуравајућом кућом. Удата је за Италијана. Има сина Алесандра – Стефана од четири и по године и за сада не планира да се врати у Београд.