Ред и слобода

Данашњи задатак ф’нг швеј мајстора је да упореди Вангову и Васину кућу, с намером да у овој другој успостави ред по правилима свог наука. Многи ће се запитати како је уопште могуће поредити традиционалну кинеску и традиционалну војвођанску кућу када су оне настале под потпуно различитим околностима, у различитим културама и по правилима која нису ни слична. Ако завиримо у популарну ф’нг швеј литературу наћи ћемо да се она састоји од читавог низа сасвим крутих схема и огромног броја забрана. Наш је архитекта веома осетљив на овакво спутавање слобода уметничког изражавања.

Идеја о крутим правилима ф’нг швеја је последица сасвим површног увида у ову вештину. Природа кинеског традиционалног разумевања реда, правила и слобода ни у чему не заостаје од наших савремених схватања. Једини прави задатак нашег мајстора је да не изневери саму суштину замишљеног космичког реда. Од њега се очекује да поштује природу света у којем живимо и потребе човека. Слобода стварања огледа се у причи о пореклу и начину примене симбола којима се ф’нг швеј користи. Дух ф’нг швеја је толико широк и универзалан да може да се односи на све што постоји и што се може наћи у стварима које наизглед немају никакве везе са овом вештином.

Фу-ва

Сви смо приметили пет симпатичних маскота Олимпијаде у Пекингу. Њихово заједничко име је Фу-ва. Према речима председника Кинеског олимпијског комитета, овај назив је настао стапањем првог слога имена Фу-си и другог слога имена Њи-ва. Фуси је легендарни утемељивач кинеске цивилизације и смештен је негде у четврти миленијум пре нове ере. На старим цртежима приказан је као праисторијски рептил са људском главом и торзом човека. У левој руци држи ђи – алат за одређивање правог угла који наши мајстори зову "винкла". Њива, његова жена (и сестра), у десној руци држи  гвеј – шестар. Ови симболи стварања и градитељства уједно представљају небо (круг) и земљу (квадрат). Спојени у једну реч – гвејђи – касније ће означавати правила, норме и законе као цивилизацијски принцип. Принцип, а не правила појединачно, чини суштину уређеног људског друштва. Тако у савременом кинеском језику бити без гвејђија не значи кршити законе већ напросто бити непристојан или некултуран – "лишен добрих манира".

Њива је творац људског рода и брака који уређује основне односе међу људима. Фуси је људима пренео општа знања и научио их потребним вештинама (гајењу свилене бубе и употреби рибарске мреже). Да би живот ускладили са правилима неба, измислио је осам триграма (ба гуа) на којима је заснована Књига промена (Јиђинг). Хексаграми из Књиге промена чине основни алат ф’нг швеј мајстора.

Ако се сада истим путем вратимо од прапочетака цивилизације у садашњост, можемо осетити како универзалност кинеске мисли и традиције на сваком кораку савладава различитости у простору и времену. Бацимо поново поглед на олимпијске маскоте. Поред тога што представљају пет олимпијских кругова и јединство пет континената, они су одевени у симболе универзалног јединства – пет боја и пет елемената који преко ф’нг швеја могу поново да нас врате на сам митолошки почетак. У нашем свету претварање Творца у олимпијску маскоту не би ишло баш тако лако. Ово путовање нам је омогућено захваљујући традиционалном кинеском начелу: "принцип а не правило".

Ф’нг швеј правила и лекови

Погледајмо како се ово начело одражава на рад ф’нг швеј мајстора. У старој кинеској литератури налазимо неколико описа једне карактеристичне ситуације. Власник куће жели да догради или поправи део куће који се у односу на централну просторију и олтар предака налази, рецимо, тачно на западу. Нажалост, у годишњем календару одређено је да грађење у том правцу ове године доноси несрећу. Да би избегао какву невољу власник ће љубазно, кроз компликовани ритуал, замолити своје претке да привремено "кампују" у дворишту испред куће. Тамо ће на згодно место ставити једну жртвену посуду и у њој амулет који је за ту прилику израдио ф’нг швеј мајстор. Тако су привремено пресељени кућни олтар и средиште дома. Када ф’нг швеј мајстор постави свој компас на ово место, део куће који је потребно поправити више се не налази на западу већ се на компасу очитава неколико степени северозападно. Пошто овакав лек постоји за сваку ситуацију, и Васину кућу можемо преуредити у сасвим узоран простор са свим одликама ф’нг швеј

Васина кућа

Вангова и Васина кућа грађене су у исто време на два различита краја света. Обе имају по два дворишта, башту иза њих и јужном фасадом излазе на широку улицу. Вангова улица је потпуно права и толико широка да њом могу да прођу по троја кола у оба правца. И Васин сокак је прав, али су се на њему само вешти кочијаши могли мимоићи када су им кола претоварена сламом или сеном. С обе стране пута ископан је јарак који за јаких киша одводи воду. Гледајући са улице, Вангова кућа више личи на зид каквог великог магацина са два веома мала, високо постављена прозорчића и скромном капијом. Колски пролаз кроз Васину кућу који су стари звали "ајнфорт" почиње огромном, богато украшеном капијом и завршава се иза следеће у економском дворишту. Вангови никада нису ни имали потребе за овако великим улазом јер би њихови коњи, кола и летина по обичају остајали у шталама и амбарима на имању.

За разлику од Вангове куће која је цела окренута према унутрашњем простору, Васина својом раскошно украшеном фасадом и дугим низом лепих и великих прозора гледа на сокак. Пред кућом је некада био леп, печеном циглом поплочан тротоар а између њега и јарка, на уском, травнатом платоу расли су велики дудови. У хладу овог широколистог дрвета Васини стари би се одмарали диванећи са комшијама. Данас се ту у блату паркирају аутомобили од чије буке и смрада укућани све више беже у просторије окренуте према дворишту. И пола дворишних зграда више ничему не служе већ стоје тако запуштене, пуне разне старудије и прашине. Ту су пространа летња кухиња и зидана шупа у којој је деда са поносом држао свој налицкани фијакер и опрему за коње. Ове просторије заклањају видик према источном комшији док је са западне стране подигнут само висок зид покривен црепом. У средини дворишта још се налази зидани и закровљени бунар који је давно затрпан. Предње и задње двориште раздвојени су дугачком зградом са два улаза. Десно се улазило у шталу а лево у велику оставу дебелих зидова у којој су чуване бачве за вино и ракију. Изнад оставе и данас стоји амбар саздан од дрвених греда и летава. Унутрашње двориште је било са свих страна ограђено просторијама од непечене опеке. Ту су стари пољски клозет и ниско озидан простор у којем се одлагало стајско гнојиво, затим свињац, кокошињац и читав низ шупа за кола и алат. Иза економског дворишта налазио се повртњак који је данас зарастао у коров и шаш.