Red i sloboda

Današnji zadatak f’ng švej majstora je da uporedi Vangovu i Vasinu kuću, s namerom da u ovoj drugoj uspostavi red po pravilima svog nauka. Mnogi će se zapitati kako je uopšte moguće porediti tradicionalnu kinesku i tradicionalnu vojvođansku kuću kada su one nastale pod potpuno različitim okolnostima, u različitim kulturama i po pravilima koja nisu ni slična. Ako zavirimo u popularnu f’ng švej literaturu naći ćemo da se ona sastoji od čitavog niza sasvim krutih shema i ogromnog broja zabrana. Naš je arhitekta veoma osetljiv na ovakvo sputavanje sloboda umetničkog izražavanja.

Ideja o krutim pravilima f’ng šveja je posledica sasvim površnog uvida u ovu veštinu. Priroda kineskog tradicionalnog razumevanja reda, pravila i sloboda ni u čemu ne zaostaje od naših savremenih shvatanja. Jedini pravi zadatak našeg majstora je da ne izneveri samu suštinu zamišljenog kosmičkog reda. Od njega se očekuje da poštuje prirodu sveta u kojem živimo i potrebe čoveka. Sloboda stvaranja ogleda se u priči o poreklu i načinu primene simbola kojima se f’ng švej koristi. Duh f’ng šveja je toliko širok i univerzalan da može da se odnosi na sve što postoji i što se može naći u stvarima koje naizgled nemaju nikakve veze sa ovom veštinom.

Fu-va

Svi smo primetili pet simpatičnih maskota Olimpijade u Pekingu. Njihovo zajedničko ime je Fu-va. Prema rečima predsednika Kineskog olimpijskog komiteta, ovaj naziv je nastao stapanjem prvog sloga imena Fu-si i drugog sloga imena Nji-va. Fusi je legendarni utemeljivač kineske civilizacije i smešten je negde u četvrti milenijum pre nove ere. Na starim crtežima prikazan je kao praistorijski reptil sa ljudskom glavom i torzom čoveka. U levoj ruci drži đi – alat za određivanje pravog ugla koji naši majstori zovu "vinkla". Njiva, njegova žena (i sestra), u desnoj ruci drži  gvej – šestar. Ovi simboli stvaranja i graditeljstva ujedno predstavljaju nebo (krug) i zemlju (kvadrat). Spojeni u jednu reč – gvejđi – kasnije će označavati pravila, norme i zakone kao civilizacijski princip. Princip, a ne pravila pojedinačno, čini suštinu uređenog ljudskog društva. Tako u savremenom kineskom jeziku biti bez gvejđija ne znači kršiti zakone već naprosto biti nepristojan ili nekulturan – "lišen dobrih manira".

Njiva je tvorac ljudskog roda i braka koji uređuje osnovne odnose među ljudima. Fusi je ljudima preneo opšta znanja i naučio ih potrebnim veštinama (gajenju svilene bube i upotrebi ribarske mreže). Da bi život uskladili sa pravilima neba, izmislio je osam trigrama (ba gua) na kojima je zasnovana Knjiga promena (Jiđing). Heksagrami iz Knjige promena čine osnovni alat f’ng švej majstora.

Ako se sada istim putem vratimo od prapočetaka civilizacije u sadašnjost, možemo osetiti kako univerzalnost kineske misli i tradicije na svakom koraku savladava različitosti u prostoru i vremenu. Bacimo ponovo pogled na olimpijske maskote. Pored toga što predstavljaju pet olimpijskih krugova i jedinstvo pet kontinenata, oni su odeveni u simbole univerzalnog jedinstva – pet boja i pet elemenata koji preko f’ng šveja mogu ponovo da nas vrate na sam mitološki početak. U našem svetu pretvaranje Tvorca u olimpijsku maskotu ne bi išlo baš tako lako. Ovo putovanje nam je omogućeno zahvaljujući tradicionalnom kineskom načelu: "princip a ne pravilo".

F’ng švej pravila i lekovi

Pogledajmo kako se ovo načelo odražava na rad f’ng švej majstora. U staroj kineskoj literaturi nalazimo nekoliko opisa jedne karakteristične situacije. Vlasnik kuće želi da dogradi ili popravi deo kuće koji se u odnosu na centralnu prostoriju i oltar predaka nalazi, recimo, tačno na zapadu. Nažalost, u godišnjem kalendaru određeno je da građenje u tom pravcu ove godine donosi nesreću. Da bi izbegao kakvu nevolju vlasnik će ljubazno, kroz komplikovani ritual, zamoliti svoje pretke da privremeno "kampuju" u dvorištu ispred kuće. Tamo će na zgodno mesto staviti jednu žrtvenu posudu i u njoj amulet koji je za tu priliku izradio f’ng švej majstor. Tako su privremeno preseljeni kućni oltar i središte doma. Kada f’ng švej majstor postavi svoj kompas na ovo mesto, deo kuće koji je potrebno popraviti više se ne nalazi na zapadu već se na kompasu očitava nekoliko stepeni severozapadno. Pošto ovakav lek postoji za svaku situaciju, i Vasinu kuću možemo preurediti u sasvim uzoran prostor sa svim odlikama f’ng švej

Vasina kuća

Vangova i Vasina kuća građene su u isto vreme na dva različita kraja sveta. Obe imaju po dva dvorišta, baštu iza njih i južnom fasadom izlaze na široku ulicu. Vangova ulica je potpuno prava i toliko široka da njom mogu da prođu po troja kola u oba pravca. I Vasin sokak je prav, ali su se na njemu samo vešti kočijaši mogli mimoići kada su im kola pretovarena slamom ili senom. S obe strane puta iskopan je jarak koji za jakih kiša odvodi vodu. Gledajući sa ulice, Vangova kuća više liči na zid kakvog velikog magacina sa dva veoma mala, visoko postavljena prozorčića i skromnom kapijom. Kolski prolaz kroz Vasinu kuću koji su stari zvali "ajnfort" počinje ogromnom, bogato ukrašenom kapijom i završava se iza sledeće u ekonomskom dvorištu. Vangovi nikada nisu ni imali potrebe za ovako velikim ulazom jer bi njihovi konji, kola i letina po običaju ostajali u štalama i ambarima na imanju.

Za razliku od Vangove kuće koja je cela okrenuta prema unutrašnjem prostoru, Vasina svojom raskošno ukrašenom fasadom i dugim nizom lepih i velikih prozora gleda na sokak. Pred kućom je nekada bio lep, pečenom ciglom popločan trotoar a između njega i jarka, na uskom, travnatom platou rasli su veliki dudovi. U hladu ovog širokolistog drveta Vasini stari bi se odmarali divaneći sa komšijama. Danas se tu u blatu parkiraju automobili od čije buke i smrada ukućani sve više beže u prostorije okrenute prema dvorištu. I pola dvorišnih zgrada više ničemu ne služe već stoje tako zapuštene, pune razne starudije i prašine. Tu su prostrana letnja kuhinja i zidana šupa u kojoj je deda sa ponosom držao svoj nalickani fijaker i opremu za konje. Ove prostorije zaklanjaju vidik prema istočnom komšiji dok je sa zapadne strane podignut samo visok zid pokriven crepom. U sredini dvorišta još se nalazi zidani i zakrovljeni bunar koji je davno zatrpan. Prednje i zadnje dvorište razdvojeni su dugačkom zgradom sa dva ulaza. Desno se ulazilo u štalu a levo u veliku ostavu debelih zidova u kojoj su čuvane bačve za vino i rakiju. Iznad ostave i danas stoji ambar sazdan od drvenih greda i letava. Unutrašnje dvorište je bilo sa svih strana ograđeno prostorijama od nepečene opeke. Tu su stari poljski klozet i nisko ozidan prostor u kojem se odlagalo stajsko gnojivo, zatim svinjac, kokošinjac i čitav niz šupa za kola i alat. Iza ekonomskog dvorišta nalazio se povrtnjak koji je danas zarastao u korov i šaš.