Факултет са 12 адреса

Крагујевац – Извините, можете ли нам рећи како да стигнемо до Филолошко-уметничког факултета? Да се интересујете за било који други факултет у овом граду, лако бисмо вам објаснили где је, али у случају Филума то није баш тако једноставно.

На то питање можете добити туце различитих одговора, рекли би вам упућени о најмлађем од 12 факултета Универзитета у Крагујевцу. О чему је, заправо, реч?

Иако је почео са радом 1996. године, као одељење београдског Филолошког факултета, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу још увек нема своју зграду, па се настава одвија на чак 12 локација у граду: Машинском, Правном и Економском факултету, основним школама „Милутин Тодоровић“ и „Ђура Јакшић“, Музичкој школи, Другој гимназији...  

– Ми смо јединствен факултет у Србији, уместо једне, имамо 12 адреса – ироничан је декан Филума Иван Коларић.

Иако се на рачун подстанарског статуса овог факултета могу збијати и шале, ствар је више него озбиљна, каже наш саговорник. И није реч само о великој суми коју Филум мора да издвоји за закуп учионица и кабинета на другим крагујевачким факултетима, основним и средњим школама.

– Кирија нас месечно кошта 750.000 динара, али није то наш највећи проблем. Уколико ускоро не обезбедимо адекватан простор, постоји опасност да део студијских група следеће године остане без акредитације. На то су нас јасно упозорили надлежни у Београду – каже Коларић, забринут са судбину готово 2.000 студената Филума и око 250 професора и асистената који раде на овом факултету.

На одсецима за филологију, музичку и примењену уметност постоји 18 студијских група, а у нешто тежем положају од „језичара“ јесу студенти музичких и примењених уметности. Одсек за филологију се „скућио“ на Правном факултету, где има довољно комфора, али „музичари“ и „ликовњаци“ једва успевају да одговоре на своје обавезе.

– Замислите на шта личи један час соло певања за време великог одмора у школи где раде моје колеге са музичког одсека. Мислим да од граје не могу ни да чују свог студента, а камоли да му кажу шта је добро, а шта треба да исправи. Слична ситуација је и на мом одсеку, где су студенти принуђени да за 15 минута пређу с једног на други крај града. Они су с правом незадовољни, али ми професори, и поред великог труда, нисмо у ситуацији да им обезбедимо боље услове – разочаран је шеф одсека за примењену уметност Бојан Оташевић, који каже да због недостатка кабинета консултације са студентима обавља „на ходнику“.

Колико је ситуација на овом факултету тешка, пре свега када је реч о простору, говори и податак да се кабинет декана налази у адаптираним помоћним просторијама Друге гимназије.

– Срамота ме је да вам кажем шта је овде било пре. Знам да град и држава, у околностима опште беспарице, нису у могућности да направе нову зграду, али би зато могли да нам дају неке старе објекте. Уколико бисмо добили Дом Војске и само једну халу некадашње фабрике топова у кругу „Кнежевог арсенала“, решили бисмо готово све своје проблеме – наводи декан Коларић, упозоравајући да су неки суседни градови већ „бацили око“ на део крагујевачког Филума.

Иако свестан свих недаћа које би наредне године, када дође време за акредитацију, могле да задесе Филум, ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић није желео да се упушта у полемику са групацијама које овом факултету „раде о глави“.

– Проблем Филума биће решен у складу са интересима Универзитета у Крагујевцу и самог града – поручује ректор Арсенијевић.

„Стамбени проблем“ Филума једна је од најважнијих тема у Крагујевцу још од осамостаљивања овог факултета, 2002. године. Од тада надлежни су неколико пута мењали већ готове и плаћене пројекте, Филум је у плановима премештан с места на место, са својим ширењем добијао је и нове адресе, али је и даље без „сталног пребивалишта“.