Прекретница за Палестину

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Статус Палестине у Уједињеним нацијама данас би, после гласања у Генералној скупштини, требало да буде унапређен додавањем само једне речи: уместо „нечланица посматрач” убудуће ће бити „нечланица држава посматрач”. Иако многи то сматрају симболичним, у томе очигледно има нечег што је више од тога, јер му се жестоко противе како Израел, тако и његов главни савезник САД.

Уједињене нације ће дакле Палестину признати као државу нечланицу, како се очекује са убедљивом већином, што, са једне стране, може да буде утешна награда пошто председник Палестинске управе Махмуд Абас прошле године није успео да испослује њен пријем у УН као пуноправне чланице. Али са друге стране, то јесте унапређење статуса (исти има и Ватикан) који би могао да отвори врата и чланству у другим међународним организацијама (мада не аутоматски).

Прошлогодишња Абасова иницијатива заустављена је уобичајеном поделом у Савету безбедности: против пуноправног чланства су били САД, Британија и Француска, а за Русија и Кина (Вашингтон је чак запретио и ветом). За гласање о резолуцији којом Палестина постаје „држава посматрач” није међутим била неопходна сагласност „светске владе”, а сем тога Француска је овога пута најавила да ће то подржати, док ће Британија вероватно бити уздржана. Одлука Париза подрива оно што Израел назива „моралном већином”: аргумент да га подржава већина великих сила.

Противљење Израела и САД је образложено политичким прагматизмом: палестинска држава мора да проистекне из преговора који ће трајно решити тај већ 65 година стар проблем (данашње гласање пада баш на 65-годишњицу одлуке УН да територију Палестине подели на јеврејску и арапске државе, што је створило до данас неугашено жариште). САД јесу да то решење буде на принципу две државе које се међусобно признају, али преговори о томе су већ више од годину дана у ћорсокаку и не види се шта би могло да их покрене.

Оно што је, према Роберту Денину, бившем функционеру Стејт департмента, данас аналитичару у Савету за спољне односе, „основна реалност” која дефинише домет данашњег гласања у УН јесте чињеница да „Палестинци контролишу мање од половине Западне обале која треба да буде део њихове будуће државе и да ће тако бити све док Израел не одлучи другачије”.

Гласање је међутим важно пре свега за Абаса, чији је ауторитет баш због немоћи да помери ствари са Израелом у опадању, док је онај ратоборног Хамаса који управља појасом Газе, такође делом будуће Палестине, у успону, нарочито после осмодневне размене ракетне ватре са јеврејском државом.

Како смо сазнали у кабинету председника Генералне скупштине Вука Јеремића, ових дана су вођене интензивне консултације између заинтересованих страна о процедури и модалитетима гласања – пошто Палестинци и Израелци не преговарају међусобно, то су овога пута обавили преко њега. Резолуција је колико јуче била „закључана” и у њој нема онога на чему су инсистирали Израел и САД – да се Палестинци обавежу да неће тражити чланство у Међународном кривичном суду, где би правно могли да оспоре израелску окупацију.

За унапређење статуса Палестине довољна је проста већина у Генералној скупштини у којој право гласа имају 193 земље чланице УН. Пошто је Палестину као државу већ признало 130 земаља, ова граница ће увелико бити премашена: палестинске дипломате предвиђају да ће добити између 150 и 170 гласова.

Међу њима ће бити и глас Србије која је доследно (и као део Југославије) Палестину подржавала све време њене борбе да поврати своје изгубљене територије, односно границе које су постојале пре рата из јуна 1967.

--------------------------------------------------------------------

Јеремић: Косово није Палестина

Вашингтон – „Као председник Генералне скупштине био сам веома ангажован у консултацијама са свим заинтересованим странама како би се идентификовао простор за преговоре или компромис. Због значаја ове резолуције обављене су консултације са сталним чланицама Савета безбедности, као и државама са Блиског истока. Седница којој ћу председавати почиње у три по подне по њујоршком времену, односно девет увече по нашем и гласање очекујем до поноћи”, изјавио је за „Политику” Вук Јеремић.

На наше питање да ли би у догледној будућности, ако евентуално обезбеди довољно признања, са истим захтевом Генералној скупштини могло да се обрати и Косово, Јеремић каже: „Ситуација у вези са статусом Палестине у УН није упоредива са Косовом, будући да постоји више докумената УН који потврђују да политички процес између Израела и Палестине треба да се заврши кроз установљење две суверене државе. Ту мислим пре свега на Резолуцију Савета безбедности број 1397 из 2002. године, док је познато да Резолуција 1244 налаже политички процес у току и на крају којег постоји само једна суверене држава – Србија.”