Почетак словеначког пролећа

Нови талас протеста најављује се у Словенији преко друштвених мрежа, на сличан начин као што се то већ више од годину дана дешава у Шпанији, Француској и Италији. После Марибора, где је у сукобу са учесницима демонстрација употребљена сила, и Љубљане, где су окупљени грађани негодовали због насиља у Марибору, протести су за јуче заказани у Јасеницама, за данас у Крању, а за сутра у Љубљани и Мурској Соботи. У недељу се одржава други круг председничких избора па ће то бити дан предаха, али већ за понедељак заказани су протести у Цељу.

Окупљања која су се догодила и која ће се тек догодити само су почетак исказивања незадовољства у Словенији, која и данас важи за  најуспешнију од свих држава насталих распадом бивше Југославије. По  мишљењу словеначких аналитичара, покретачка снага ових протеста су млађи људи који се и не сећају времена када је Словенија стицала своју независност.

Није чудо што је незадовољство експлодирало баш у Марибору као великом индустријском центру у коме су многе фабрике због кризе затворене и хиљаде људи је остало без посла. Искра која је запалила Марибор јесте негодовање против тамошњег градоначелника Франца Канглерја, кога прати фама да је корумпиран, али „Мариборски покрет” је, како се тврди у Словенији, превазишао овај свој непосредни повод.

„Ово је Словенија, у њој се све дешава полако”, каже за „Политику” познати словеначки новинар и некадашњи дугогодишњи дописник „Политике” Јуриј Густинчич.

„Несумњиво да је процес почео, али да нема друштвених мрежа, да нема фејсбука и твитера, ништа се не би ни осетило”, каже Густинчич,  који оцењује да криза у Марибору може да се разлије по целој земљи али да ће тај процес бити спор и да ће трајати дуже него у неким другим земљама ЕУ.

Преко твитера се огласио и премијер Јанез Јанша пре него што је отишао у посету Албанији. Он замера актуелном председнику Данилу Тирку што је „оправдао насиље”, из чега премијер закључује да он не поштује „правну државу”. Председник Тирк, који је за три дана суочен са другим кругом председничких избора, где му је ривал Борут Пахор, претходно се коментаришући протесте у Марибору и Љубљани заложио за слободно право на исказивање незадовољства. Он је такође „против насилног разбијања демонстрација”.

Судећи по паролама које се извикују на трговима и текстуалним порукама преко друштвених мрежа, грађани су незадовољни политичком елитом у држави. Траже се оставке Јанеза Јанше, Зорана Јанковића, градоначелника Љубљане, и пре свих других министра унутрашњих послова Винка Горенака. Транспаренти указују и на удаљеност политичке елите од обичног човека, а протестује се и против корупције, нарко-трафиканата, даљег сасецања буџета, укидања социјално одговорне државе и корупције. Међу најжешћим транспарентима је онај који позива да се склони „политичка мафија која влада некажњено”.

Избори у недељу су у сенци ових дешавања. Процењује се да ће излазност бити још нижа него у првом кругу када је на биралишта изашло свега 48 одсто грађана са правом гласа. Словенци једноставно не верују да ће се ишта променити без обзира на то ко ће бити на челу државе, тумаче аналитичари.