Početak slovenačkog proleća

Novi talas protesta najavljuje se u Sloveniji preko društvenih mreža, na sličan način kao što se to već više od godinu dana dešava u Španiji, Francuskoj i Italiji. Posle Maribora, gde je u sukobu sa učesnicima demonstracija upotrebljena sila, i Ljubljane, gde su okupljeni građani negodovali zbog nasilja u Mariboru, protesti su za juče zakazani u Jasenicama, za danas u Kranju, a za sutra u Ljubljani i Murskoj Soboti. U nedelju se održava drugi krug predsedničkih izbora pa će to biti dan predaha, ali već za ponedeljak zakazani su protesti u Celju.

Okupljanja koja su se dogodila i koja će se tek dogoditi samo su početak iskazivanja nezadovoljstva u Sloveniji, koja i danas važi za  najuspešniju od svih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Po  mišljenju slovenačkih analitičara, pokretačka snaga ovih protesta su mlađi ljudi koji se i ne sećaju vremena kada je Slovenija sticala svoju nezavisnost.

Nije čudo što je nezadovoljstvo eksplodiralo baš u Mariboru kao velikom industrijskom centru u kome su mnoge fabrike zbog krize zatvorene i hiljade ljudi je ostalo bez posla. Iskra koja je zapalila Maribor jeste negodovanje protiv tamošnjeg gradonačelnika Franca Kanglerja, koga prati fama da je korumpiran, ali „Mariborski pokret” je, kako se tvrdi u Sloveniji, prevazišao ovaj svoj neposredni povod.

„Ovo je Slovenija, u njoj se sve dešava polako”, kaže za „Politiku” poznati slovenački novinar i nekadašnji dugogodišnji dopisnik „Politike” Jurij Gustinčič.

„Nesumnjivo da je proces počeo, ali da nema društvenih mreža, da nema fejsbuka i tvitera, ništa se ne bi ni osetilo”, kaže Gustinčič,  koji ocenjuje da kriza u Mariboru može da se razlije po celoj zemlji ali da će taj proces biti spor i da će trajati duže nego u nekim drugim zemljama EU.

Preko tvitera se oglasio i premijer Janez Janša pre nego što je otišao u posetu Albaniji. On zamera aktuelnom predsedniku Danilu Tirku što je „opravdao nasilje”, iz čega premijer zaključuje da on ne poštuje „pravnu državu”. Predsednik Tirk, koji je za tri dana suočen sa drugim krugom predsedničkih izbora, gde mu je rival Borut Pahor, prethodno se komentarišući proteste u Mariboru i Ljubljani založio za slobodno pravo na iskazivanje nezadovoljstva. On je takođe „protiv nasilnog razbijanja demonstracija”.

Sudeći po parolama koje se izvikuju na trgovima i tekstualnim porukama preko društvenih mreža, građani su nezadovoljni političkom elitom u državi. Traže se ostavke Janeza Janše, Zorana Jankovića, gradonačelnika Ljubljane, i pre svih drugih ministra unutrašnjih poslova Vinka Gorenaka. Transparenti ukazuju i na udaljenost političke elite od običnog čoveka, a protestuje se i protiv korupcije, narko-trafikanata, daljeg sasecanja budžeta, ukidanja socijalno odgovorne države i korupcije. Među najžešćim transparentima je onaj koji poziva da se skloni „politička mafija koja vlada nekažnjeno”.

Izbori u nedelju su u senci ovih dešavanja. Procenjuje se da će izlaznost biti još niža nego u prvom krugu kada je na birališta izašlo svega 48 odsto građana sa pravom glasa. Slovenci jednostavno ne veruju da će se išta promeniti bez obzira na to ko će biti na čelu države, tumače analitičari.