Бањање у Милошевој кади

Сокобањи, која ове године слави 170 година откако је почео да се развија организовани бањски туризам, живи само у време новогодишњих и божићних празника и зимског и летњег распуста. Осталих девет месеци овде некако живот замре, жале се мештани. Младих је све мање. Нема ни посла, ни забаве.
Одавно се већ не улаже у Сокобању. Запуштена је, оронула. А некада су боравили овде чувени писци, Нушић, Андрић... Међу гостима су били и познати глумци, као и други виђенији људи.

Бања је имала своје аматерско позориште а на бањање у лековитој води и у Милошевој кади организовано су долазили Скандинавци, пре свега Швеђани. Сада се лекари и руководство Специјалне болнице "Сокобања" труде да врате те и придобију нове госте, да задрже младе у бањи, да стручњацима пруже шансу.

Тренинг за студенте

– Студенти медицине с нишког факултета долазе овде на такозвану феријалну праксу од по недељу дана. Ту и уче и раде, помажу нам лети када, по правилу, имамо више посла. Они ту и спавају. Долазе нам на праксу и будући физиотерапеути из Више медицинске школе у Ћуприји, објашњава директор Специјалне болнице др Љиљана Исаковић.

– Желим да одвојим болницу од хотелског дела. Овде долазе и спортисти на припреме. Има и оних који желе да се одморе, рекреирају али и оних који долазе са упутом за болничко лечење или рехабилитацију. Од око 550 кревета 250 је комерцијалних, вели правник Мирољуб Ђоровић, помоћник директора за немедицинске послове.

Ово је установа за превенцију, лечење и рехабилитацију неспецифичних плућних болести, за кардиолошку дијагностику и лечење. Користе се и термалне воде, пре свега за хидротерапију и лечење разних болести коштано-мишићног и нервног система. За отклањање умора и враћање снаге гостима се нуди купање у "амаму", тамо где се снимала и "Зона Замфирова". Може да се бира између опуштања у женском или мушком базену или пак у оригиналној кади у којој је својевремено уживао кнез Милош. Одмор се може потражити у финској сауни, бисерној купки, хидромасажи, ручној масажи, базену...

– Програм је за мршављење, односно регулисање телесне тежине. Раде се лагане вежбе, али уз то иде и посебан начин исхране. Свако добије посебно прописану дијету. А она се одређује захваљујући апарату слим менаџер који не само да мери проценат масти, воде и немасне масе тела, него вага и витамине и минерале. Процењује тип ухрањености, вредности базалног метаболизма, потребан дневни унос калорија, а могуће је сегментно мерење појединих делова тела. На основу свега тога прописују се индивидуалне дијете и програми физичких активности – каже млада докторка Ивана Филиповић, која је овде на специјализацији из интерне медицине.

Ивана је задовољна радом и шансама које су јој пружене у Специјалној болници "Сокобања". Поред стручног усавршавања у земљи, ова установа јој је омогућила да иде у Мадрид и Минхен на међународни респираторни конгрес и на стручни скуп из физикалне медицине.

Нови путеви

– Директорка Љиљана Исаковић подржава нас младе. Ја сам се прво заинтересовала за физикалну медицину, али када је овде отворена коронарна јединица привукла ме је кардиологија, прича тридесетогодишња Ивана која је и стипендиста ове болнице. Ивана је иначе родом из Сокобање, завршила је медицину у Нишу и вратила се у свој родни крај, да живи и ради.

А у фитнес сали професор физичког и рекреације Драган Кузмановић, са својим сарадницима, пацијенте и рекреативце учи да правилно вежбају и дишу.

Све то, међутим, није довољно да Сокобања постане туристичка Мека. А могла би. С обзиром на историју, традицију, природне благодети. Још 21. јуна 1837. године забележено је да је из канцеларије књаза Милоша (Обреновића) издат први "упут". На лечење је овде упућен артиљеријски поручник Лазаревић из војно-полицијске станице у Крагујевцу. Са молбом да му се осигура "по оке меса, једна ока хлеба, соли и једна свећа на дан". Препоручено је и тамошњем "доктору Ђоки да га прегледа и лечи". Реч је о доктору Ђорђу Новаковићу који је био Јеврејин из Галиције. Звао се Леополд Ерлих. Студирао је у Падови. Био је хирург. Говорио је шест језика, примио хришћанство, а био је Милошев лекар у време када је у Србији било десет лекара и апотекара. А колико је Милош ценио Бању сведочи управо то што је у време лета ту постављао свог лекара. А тај 21. јуни који представља зачетак организованог бањског туризма данас се обележава као дан општине.