Banjanje u Miloševoj kadi

Sokobanji, koja ove godine slavi 170 godina otkako je počeo da se razvija organizovani banjski turizam, živi samo u vreme novogodišnjih i božićnih praznika i zimskog i letnjeg raspusta. Ostalih devet meseci ovde nekako život zamre, žale se meštani. Mladih je sve manje. Nema ni posla, ni zabave.
Odavno se već ne ulaže u Sokobanju. Zapuštena je, oronula. A nekada su boravili ovde čuveni pisci, Nušić, Andrić... Među gostima su bili i poznati glumci, kao i drugi viđeniji ljudi.

Banja je imala svoje amatersko pozorište a na banjanje u lekovitoj vodi i u Miloševoj kadi organizovano su dolazili Skandinavci, pre svega Šveđani. Sada se lekari i rukovodstvo Specijalne bolnice "Sokobanja" trude da vrate te i pridobiju nove goste, da zadrže mlade u banji, da stručnjacima pruže šansu.

Trening za studente

– Studenti medicine s niškog fakulteta dolaze ovde na takozvanu ferijalnu praksu od po nedelju dana. Tu i uče i rade, pomažu nam leti kada, po pravilu, imamo više posla. Oni tu i spavaju. Dolaze nam na praksu i budući fizioterapeuti iz Više medicinske škole u Ćupriji, objašnjava direktor Specijalne bolnice dr Ljiljana Isaković.

– Želim da odvojim bolnicu od hotelskog dela. Ovde dolaze i sportisti na pripreme. Ima i onih koji žele da se odmore, rekreiraju ali i onih koji dolaze sa uputom za bolničko lečenje ili rehabilitaciju. Od oko 550 kreveta 250 je komercijalnih, veli pravnik Miroljub Đorović, pomoćnik direktora za nemedicinske poslove.

Ovo je ustanova za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju nespecifičnih plućnih bolesti, za kardiološku dijagnostiku i lečenje. Koriste se i termalne vode, pre svega za hidroterapiju i lečenje raznih bolesti koštano-mišićnog i nervnog sistema. Za otklanjanje umora i vraćanje snage gostima se nudi kupanje u "amamu", tamo gde se snimala i "Zona Zamfirova". Može da se bira između opuštanja u ženskom ili muškom bazenu ili pak u originalnoj kadi u kojoj je svojevremeno uživao knez Miloš. Odmor se može potražiti u finskoj sauni, bisernoj kupki, hidromasaži, ručnoj masaži, bazenu...

– Program je za mršavljenje, odnosno regulisanje telesne težine. Rade se lagane vežbe, ali uz to ide i poseban način ishrane. Svako dobije posebno propisanu dijetu. A ona se određuje zahvaljujući aparatu slim menadžer koji ne samo da meri procenat masti, vode i nemasne mase tela, nego vaga i vitamine i minerale. Procenjuje tip uhranjenosti, vrednosti bazalnog metabolizma, potreban dnevni unos kalorija, a moguće je segmentno merenje pojedinih delova tela. Na osnovu svega toga propisuju se individualne dijete i programi fizičkih aktivnosti – kaže mlada doktorka Ivana Filipović, koja je ovde na specijalizaciji iz interne medicine.

Ivana je zadovoljna radom i šansama koje su joj pružene u Specijalnoj bolnici "Sokobanja". Pored stručnog usavršavanja u zemlji, ova ustanova joj je omogućila da ide u Madrid i Minhen na međunarodni respiratorni kongres i na stručni skup iz fizikalne medicine.

Novi putevi

– Direktorka Ljiljana Isaković podržava nas mlade. Ja sam se prvo zainteresovala za fizikalnu medicinu, ali kada je ovde otvorena koronarna jedinica privukla me je kardiologija, priča tridesetogodišnja Ivana koja je i stipendista ove bolnice. Ivana je inače rodom iz Sokobanje, završila je medicinu u Nišu i vratila se u svoj rodni kraj, da živi i radi.

A u fitnes sali profesor fizičkog i rekreacije Dragan Kuzmanović, sa svojim saradnicima, pacijente i rekreativce uči da pravilno vežbaju i dišu.

Sve to, međutim, nije dovoljno da Sokobanja postane turistička Meka. A mogla bi. S obzirom na istoriju, tradiciju, prirodne blagodeti. Još 21. juna 1837. godine zabeleženo je da je iz kancelarije knjaza Miloša (Obrenovića) izdat prvi "uput". Na lečenje je ovde upućen artiljerijski poručnik Lazarević iz vojno-policijske stanice u Kragujevcu. Sa molbom da mu se osigura "po oke mesa, jedna oka hleba, soli i jedna sveća na dan". Preporučeno je i tamošnjem "doktoru Đoki da ga pregleda i leči". Reč je o doktoru Đorđu Novakoviću koji je bio Jevrejin iz Galicije. Zvao se Leopold Erlih. Studirao je u Padovi. Bio je hirurg. Govorio je šest jezika, primio hrišćanstvo, a bio je Milošev lekar u vreme kada je u Srbiji bilo deset lekara i apotekara. A koliko je Miloš cenio Banju svedoči upravo to što je u vreme leta tu postavljao svog lekara. A taj 21. juni koji predstavlja začetak organizovanog banjskog turizma danas se obeležava kao dan opštine.