Крштеница за Палестину

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Велика победа палестинске и један од ретких пораза америчке дипломатије на међународној сцени”, преовлађујући је и најкраћи резиме исхода прексиноћњег гласања у Генералној скупштини УН, којим је председник Палестинске управе Махмуд Абас добио оно што је у том форуму затражио: „крштеницу за реалност државе Палестине”.

Палестина је у УН уместо „ентитета посматрача” постала „држава нечланица посматрач”, што је подизање статуса које је омогућено гласањем „за” чак 139 земаља, а то је више од две трећине свих чланица УН (193). Против је било само девет, а уздржана 41 делегација.

Палестина је на овај начин практично призната као суверена држава у УН, мада још не може да постане чланица, јер су препрека за то поделе међу сталним чланицама Савета безбедности које све имају право вета. Став САД је да прво мора да се постигне мировни споразум који ће донети међусобно признавање Израела и Палестине у усаглашеним границама, о чему се безуспешно преговара већ деценијама.

Па ипак, признавање Палестине као „државе” у УН, осим симболичке, има и практичну страну. Њој се овим отварају врата међународних институција (мада не аутоматски), међу којима и оне политички и са становишта мировног процеса најспорније: Међународног кривичног суда (МКС), што највише смета Израелу, јер би Палестина тамо могла да поднесе тужбе познате нам из арсенала хашких трибунала: за ратне злочине и злочине против хуманости.

Абас је у свом говору пре гласања поменуо „израелске ратне злочине”, али не и МКС. Процена је међутим да је то било намењено унутрашњој палестинској употреби и неутралисању радикалног Хамаса (који Израелу не признаје право постојања на палестинској земљи).

Палестинске намере у овом погледу су највероватније биле и предмет интензивних разговора високих функционера Стејт департмента са Абасом у Њујорку (а пре тога шефице дипломатије Хилари Клинтон у Рамали) непосредно уочи седнице Генералне скупштине. Треба, наиме, имати у виду да су САД главни финансијер Палестинске управе (званични дипломатски еуфемизам за Палестину) и као савезник Израела главни посредник у мировном процесу.

На Абасову критику, израелски премијер Нетанијаху је узвратио да „то нису речи човека који жели мир”, оцењујући је као „непријатељску и отровну”. Иако је палестински лидер нагласио да „нисмо дошли да делегитимизујемо државу насталу пре много година – Израел – већ да легитимишемо државу која сада мора да стекне своју независност, Палестину”, Израелци му замерају да није поменуо формулу „две државе за два народа”.

Много важније од ових зачкољица јесу две ствари: чињенице да издавање „крштенице” Палестини у УН не мења стање на терену, израелску окупацију, и да су мировни преговори блокирани већ скоро пуне две године.

Да неће експресно бити покренути, гаранција су израелски избори који се одржавају у јануару, уочи којих није политички упутно потезати деликатне теме као што је статус израелских насеља на окупираним територијама, која су нелегална како у очима највећег дела света, тако и са становишта Женевских конвенција.

Гласање у УН је у том контексту ојачало преговарачки капацитет председника Абаса, чији је ауторитет током осмодневне размене ракета између хамасоваца из Газе и Израела био на прилично ниским гранама. Не само кад је реч о могућности потезања МКС.

Што се Америке тиче, она одавно, упркос великој кампањи убеђивања, није била толико дипломатски изолована као у овом случају. Поред ње и Израела, против резолуције су се од важнијих земаља изјасниле још само Чешка, Канада и Панама, а остале четири су минијатурне пацифичке нације, стари амерички сателити Палау, Науру, Микронезија и Маршалска острва.

Велики трансатлантски савезник, Европа, овога пута се није приклонила свом лидеру. Вођа дисидената била је Француска са својим категоричким „не”, док су уздржани били НАТО партнери Немачка и Велика Британија.

Да се Америка највише плаши евентуалне палестинске акције у МКС, потврдила је иницијатива четворице републиканских и демократских сенатора у Конгресу да се донесе закон којим би се затворило овдашња представништво ПЛО ако Палестинци не пристану на „сврсисходне преговоре” са Израелом, а у случају да се обрате МКС-у, аутоматски би им била обустављена свака америчка помоћ. САД су, после пријема Палестине у Унеско прошле године, обуставиле финансирање ове организације.

Одлазећа шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон је иначе признавање Палестине као државе у УН оценила као „несрећно и контрапродуктивно”, док је њена могућа наследница, амбасадорка у УН, Сузан Рајс после гласања изјавила да ће се „палестински народ сутра пробудити са сазнањем да се мало променило у њиховим животима, а да су се изгледи за трајан мир смањили”. 

----------------------------------

Екс-Ју: само Србија „за”

Вашингтон – Од свих нових држава створених после распада Југославије, за резолуцију је гласала једино Србија, што је амбасадор у УН Феђа Старчевић образложио „доследношћу која потиче још из Југославије”. Све остале су, највероватније под притиском из Вашингтона, биле уздржане.

----------------------------------

Јеремић: Охладили смо врућ кромпир

Вашингтон – „Ово је у сваком случају било историјско гласање и сада остаје да се види колико ће бити од значаја за мировни процес”, изјавио је за „Политику” председник Генералне скупштине Бук Јеремић. „Као Србија имамо разлога за задовољство: у рукама смо имали врућ кромпир који смо успели да охладимо. Ток седнице је био смирен, договор о процедури је испоштован и на крају су нам на коректности са којом је седница вођена захвалили и Израелци и Палестинци.”