Krštenica za Palestinu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Velika pobeda palestinske i jedan od retkih poraza američke diplomatije na međunarodnoj sceni”, preovlađujući je i najkraći rezime ishoda preksinoćnjeg glasanja u Generalnoj skupštini UN, kojim je predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas dobio ono što je u tom forumu zatražio: „krštenicu za realnost države Palestine”.

Palestina je u UN umesto „entiteta posmatrača” postala „država nečlanica posmatrač”, što je podizanje statusa koje je omogućeno glasanjem „za” čak 139 zemalja, a to je više od dve trećine svih članica UN (193). Protiv je bilo samo devet, a uzdržana 41 delegacija.

Palestina je na ovaj način praktično priznata kao suverena država u UN, mada još ne može da postane članica, jer su prepreka za to podele među stalnim članicama Saveta bezbednosti koje sve imaju pravo veta. Stav SAD je da prvo mora da se postigne mirovni sporazum koji će doneti međusobno priznavanje Izraela i Palestine u usaglašenim granicama, o čemu se bezuspešno pregovara već decenijama.

Pa ipak, priznavanje Palestine kao „države” u UN, osim simboličke, ima i praktičnu stranu. Njoj se ovim otvaraju vrata međunarodnih institucija (mada ne automatski), među kojima i one politički i sa stanovišta mirovnog procesa najspornije: Međunarodnog krivičnog suda (MKS), što najviše smeta Izraelu, jer bi Palestina tamo mogla da podnese tužbe poznate nam iz arsenala haških tribunala: za ratne zločine i zločine protiv humanosti.

Abas je u svom govoru pre glasanja pomenuo „izraelske ratne zločine”, ali ne i MKS. Procena je međutim da je to bilo namenjeno unutrašnjoj palestinskoj upotrebi i neutralisanju radikalnog Hamasa (koji Izraelu ne priznaje pravo postojanja na palestinskoj zemlji).

Palestinske namere u ovom pogledu su najverovatnije bile i predmet intenzivnih razgovora visokih funkcionera Stejt departmenta sa Abasom u Njujorku (a pre toga šefice diplomatije Hilari Klinton u Ramali) neposredno uoči sednice Generalne skupštine. Treba, naime, imati u vidu da su SAD glavni finansijer Palestinske uprave (zvanični diplomatski eufemizam za Palestinu) i kao saveznik Izraela glavni posrednik u mirovnom procesu.

Na Abasovu kritiku, izraelski premijer Netanijahu je uzvratio da „to nisu reči čoveka koji želi mir”, ocenjujući je kao „neprijateljsku i otrovnu”. Iako je palestinski lider naglasio da „nismo došli da delegitimizujemo državu nastalu pre mnogo godina – Izrael – već da legitimišemo državu koja sada mora da stekne svoju nezavisnost, Palestinu”, Izraelci mu zameraju da nije pomenuo formulu „dve države za dva naroda”.

Mnogo važnije od ovih začkoljica jesu dve stvari: činjenice da izdavanje „krštenice” Palestini u UN ne menja stanje na terenu, izraelsku okupaciju, i da su mirovni pregovori blokirani već skoro pune dve godine.

Da neće ekspresno biti pokrenuti, garancija su izraelski izbori koji se održavaju u januaru, uoči kojih nije politički uputno potezati delikatne teme kao što je status izraelskih naselja na okupiranim teritorijama, koja su nelegalna kako u očima najvećeg dela sveta, tako i sa stanovišta Ženevskih konvencija.

Glasanje u UN je u tom kontekstu ojačalo pregovarački kapacitet predsednika Abasa, čiji je autoritet tokom osmodnevne razmene raketa između hamasovaca iz Gaze i Izraela bio na prilično niskim granama. Ne samo kad je reč o mogućnosti potezanja MKS.

Što se Amerike tiče, ona odavno, uprkos velikoj kampanji ubeđivanja, nije bila toliko diplomatski izolovana kao u ovom slučaju. Pored nje i Izraela, protiv rezolucije su se od važnijih zemalja izjasnile još samo Češka, Kanada i Panama, a ostale četiri su minijaturne pacifičke nacije, stari američki sateliti Palau, Nauru, Mikronezija i Maršalska ostrva.

Veliki transatlantski saveznik, Evropa, ovoga puta se nije priklonila svom lideru. Vođa disidenata bila je Francuska sa svojim kategoričkim „ne”, dok su uzdržani bili NATO partneri Nemačka i Velika Britanija.

Da se Amerika najviše plaši eventualne palestinske akcije u MKS, potvrdila je inicijativa četvorice republikanskih i demokratskih senatora u Kongresu da se donese zakon kojim bi se zatvorilo ovdašnja predstavništvo PLO ako Palestinci ne pristanu na „svrsishodne pregovore” sa Izraelom, a u slučaju da se obrate MKS-u, automatski bi im bila obustavljena svaka američka pomoć. SAD su, posle prijema Palestine u Unesko prošle godine, obustavile finansiranje ove organizacije.

Odlazeća šefica američke diplomatije Hilari Klinton je inače priznavanje Palestine kao države u UN ocenila kao „nesrećno i kontraproduktivno”, dok je njena moguća naslednica, ambasadorka u UN, Suzan Rajs posle glasanja izjavila da će se „palestinski narod sutra probuditi sa saznanjem da se malo promenilo u njihovim životima, a da su se izgledi za trajan mir smanjili”. 

----------------------------------

Eks-Ju: samo Srbija „za”

Vašington – Od svih novih država stvorenih posle raspada Jugoslavije, za rezoluciju je glasala jedino Srbija, što je ambasador u UN Feđa Starčević obrazložio „doslednošću koja potiče još iz Jugoslavije”. Sve ostale su, najverovatnije pod pritiskom iz Vašingtona, bile uzdržane.

----------------------------------

Jeremić: Ohladili smo vruć krompir

Vašington – „Ovo je u svakom slučaju bilo istorijsko glasanje i sada ostaje da se vidi koliko će biti od značaja za mirovni proces”, izjavio je za „Politiku” predsednik Generalne skupštine Buk Jeremić. „Kao Srbija imamo razloga za zadovoljstvo: u rukama smo imali vruć krompir koji smo uspeli da ohladimo. Tok sednice je bio smiren, dogovor o proceduri je ispoštovan i na kraju su nam na korektnosti sa kojom je sednica vođena zahvalili i Izraelci i Palestinci.”