Како избећи банкрот државе

Влада Србије усвојила је на последњој седници Фискалну стратегију за 2013. и у наредне две године. Стратегија предвиђа да ће догодине вредност свега створеног (БДП), после овогодишњег пада од 1,5, бити већа за два одсто. У 2014. очекује се раст БДП 3,5, а 2015. четири одсто. Циљ фискалне политике је смањење дефицита у државном и осталим буџетима наредне године са 6,1 на 3,6 одсто, а 2015. на свега један проценат БДП. Јавни дуг треба да се смањи са 65,2 одсто БДП, на 58,4 одсто у 2015. години.

Колико је то реално ако се, готово по правилу, у протеклој деценији догађало све супротно од записаног у фискалним стратегијама?

Фискални савет је већ упозорио владу, у најкраћем, да ће, ако се настави по старом, доћи до банкрота државе, са свим економским и социјалним последицама које он носи.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, слаже се да досадашње Фискалне стратегије нису имале неки велики утицај на реалну политику. Изражавале су нека неспорна начелна опредељења – да се смањи јавна потрошња, буџетски дефицит, али се она нису претварала у оперативне мере.

– Баш због тога је Фискални савет у својим оценама овог документа захтевао да се та начелна опредељења претворе у конкретне мере – каже Арсић. – Да не остане само на написаном обећању да ће се, на пример, реформисати порески систем, него да се јасно каже шта ће се и када урадити, што надлежне више обавезује. Ако би влада догодине потписала аранжман са Међународним монетарним фондом, онда би тај потпис још више обавезивао.

Јер, од записаног у Фискалној стратегији у наредне три године можда би још могло да се одступа, али не задуго, указује Арсић.

– Не бисмо можда одмах банкротирали ако би се од записаног мало и накратко одступило, али ако одступање буде знатније и на дуже стазе, следе скупе непријатности – упозорава наш саговорник. – Било би паметно да се сређивање јавних финансија спроведе тако да се избегне ризик од дужничке кризе, али и да се реформама јавни сектор учини ефикаснијим. На пример, да се јавне инвестиције повећају, али и да та улагања јавног новца буду ефикаснија, да образовање и здравство буду бољи, што је подстакло раст привреде. Не само да се штеди, него и да се боље ради.

Ако би нас, далеко било, задесила ,,грчка трагедија”, таква дужничка криза трајно би онемогућила опоравак привреде, упозорава Арсић. А без значајнијег привредног раста не може бити повећања запослености.

– Немогућност да држава исплаћује приспеле рате кредита довела би до још веће незапослености и пада зарада – каже Арсић. – У том случају домаћи и страни инвеститори би додатно смањили улагања. У таквим околностима и домаћи капитал бежи из земље, што се управа догађа у Грчкој.

Србија је већ високо задужена земља. Јавни дуг Србије на крају октобра достигао је 16,59 милијарди евра. Министарство финансија је саопштило да су директне обавезе Србије на крају октобра износиле око 14,2 милијарде евра. Од тога је унутрашњи дуг био је око 6,16, а спољни нешто више од осам милијарди евра.

Због тога Арсић сматра да Србија треба да потпише са ММФ бар аранжман о предострожности, што би више обавезало владу да додатно не повећа задуженост земље од фискалне стратегије.

– Од фискалне стратегије влада може да одустане – каже Арсић. – Разлог може да буде незадовољство државних службеника који би захтевали повећање плата или немогућност да се остваре неке уштеде због противљења неког од коалиционих партнера. Али, сада није време када бисмо могли да дозволимо себи такав луксуз.

На питање, да ли, после више од сто дана, верује да ће се ова влада држати записаног у Фискалној стратегији, Арсић одговара:

– Не баш сто одсто, али можда више од пола. Поштено говорећи, није све у владиним рукама. Консолидацију јавних финансија може да успори наставак кризе у Европи, што би онемогућило опоравак и очекивани привредни раст. Али, да имамо мањи буџетски дефицит и да је јавни дуг мањи, били бисмо отпорнији на непожељна догађања у свету.

Ако је за утеху, велики део предлога Фискалног савета уграђен је у Предлог фискалне стратегије. Министарство финансија и привреде је саопштило да ће се ригорозном контролом расходне стране буџета обезбедити стриктно поштовање планираних трошкова за 2013. На овај начин, кажу у Динкићевом министарству, постићи ће се макроекономска стабилност, повећање запослености и животног стандарда грађана.