Страх отерао Бошњаке

Од нашег сталног дописника

У Требињу је до почетка рата у Босни и Херцеговини живело око пет хиљада Бошњака – тада Муслимана, а крај крвопролића у граду на Требишњици дочекало их је нешто мање од хиљаду. Они су са својим комшијама Србима делили и добро и зло и до јануара 1993. године, када је већина Бошњака отишла у Црну Гору, одакле су се углавном раселили по свету.

За Требиње је специфично и ово: већина Бошњака одазвала се 1991. на позив за мобилизацију тадашње Југословенске народне армије. А после њеног повлачења из БиХ, средином пролећа 1992. године, остали су у Војсци Републике Српске. О томе какви су били борци, командант батаљона Требињске бригаде Херцеговачког корпуса ВРС-а Драган Павићевић је за наш лист рекао: "Ни по чему се нису разликовали од Срба. Значи, било их је и добрих и просечних и лоших бораца. То је и нормално, јер је реч о људима који су живели у истом граду, у истим или врло сличним условима и формирали се на исти начин. Што се тиче распореда доласка на линију фронта после одмора, морам рећи да су га се, по правилу, придржавали".

Миленко Кукурић је рат провео у Информативној служби Херцеговачког корпуса. На почетку рата у бившој Југославији, рекао нам је он, требињски Бошњаци су се масовно определили да бране свој град и општину, чију су трећину територији "окупирале регуларне јединице Хрватске војске". Тај део требињске општине је, на крају, припао Федерацији БиХ.

"До почетка 1993. године, Бошњаке нико није дирао, нити им је било теже него Србима. Поготово им проблеме нису правили требињски Срби. Изгреде, у којима су страдали и Срби, углавном су правиле придошлице – добровољци. Осим тога, на ремећење односа у Требињу много је утицао и талас Срба протераних из места у долини Неретве. Ни Србима тада није било лако. Уосталом, више је Срба у Требињу страдало од Срба него Бошњака", казао нам је Кукурић.

О разлозима масовног одласка Бошњака из Требиња постоје две верзије – бошњачка и српска. Председник Општинског одбора Странке демократске акције и потпредседник Скупштине општине Требиње Ервин Побрић је за "Политику" изјавио: "После страдања Срђана Алексића, који је убијен зато што је бранио Алена Главовића страх се увукао у Бошњаке. Већина је размишљала шта им се све може догодити, ако је убијен Србин који је хтео да заштити свог пријатеља Бошњака, који је, као борац Војске Републике Српске, тешко рањен на фронту. Наравно, тешко нас је погодило и рушење џамија у Требињу, као и други отворени и прикривени притисци на Бошњаке".

Бивши председник СО Требиње Божидар Вучуревић, пак, тврди, да су Бошњаци отишли из Требиња јер им је тако наредило руководство Странке демократске акције.