Ко се сели, тај се (не) весели

Скраћени зимски дан можда им смањује сатницу, али за раднике који обављају селидбе увек има посла. Претпоставка да ко жели да се пресели то најчешће обавља пре најхладнијег годишњег доба, према искуству компетентних саговорника, није сасвим утемељена на чињеницама.

Јер, никад се не зна кад ће камион за транспорт ствари морати да се упосли. Услови за пословање нису сјајни јер је криза сузбила продају станова, који се, због беспарице, мање и граде.

То су разлози због којих је, како каже Бојан Димитријевић из фирме „Селидбе Београд”, смањен обим посла за професионалце из те струке. Он оповргава и друго распрострањено предубеђење – да житељи новоизграђених београдских насеља умеју да широко одреше кесу и почасте екипу која им обави трансфер намештаја и покућства.

– Селили смо и станаре у „Белвил” и „Степу Степановић” на Вождовцу, али у таквим ситуацијама приход се смањује јер житељи тамошњих нових станова махом купују и нов намештај, који им достављају из фабрика – каже Димитријевић.

Додатна околност која не иде наруку оних чијим се рукама транспортују пећи, клавири, кућни љубимци и још штошта јесте самоорганизованост „хроничних подстанара”, међу којима су најбројнији студенти. Да би уштедели, академци често сами празне старе и пуне нове настамбе, а изнајмљују једино превоз од „тачке А до тачке Б”.

Фирме за селидбе радо прихватају и такве понуде, надајући се да ће се бар добар глас о њима даље проширити. Јер, иако се у 21. веку таква предузећа оглашавају и на интернету, реклама „од уста до уста” је и даље незаменљива, кажу саговорници „Политике”.

И то што прихватају да превезу покућство у било које доба ноћи или дана – под условом да је пресељење благовремено најављено, а не „сад за одмах” – могло би да се припише борби за муштерије. Али, и практични фактори играју улогу: селидба у центру града лакше се обавља по мраку, кад мине саобраћајна гужва.

Разлози због којих се води љута битка за клијенте јесу и цене услуга, које се годинама не мењају. Свесни да би „кориговање ценовне политике” било додатни атак на потенцијалне муштерије, транспортери држе „замрзнуте” тарифе. Тако у околностима раста евра, чак и кад се заређају „тезге”, профит опада у поређењу са периодом од пре две, три године.

На погодбу око цене утичу многи фактори: даљина локације због бензина који треба потрошити, спрат на који треба пренети ствари, али и да ли странке желе да се заштити намештај – под условом да то није обавезна ставка у ценовнику агенције, што уме да се деси.

– У случају да желе да га заштите, ми гарантујемо за безбедан транспорт. Ако не желе, чине то на сопствену одговорност. Такође, унутар града раздаљина не утиче суштински на цену јер нисмо ми такси превоз – каже Димитријевић.

Основна услуга, према речима Јасмине Крупежевић из агенције „Професионал 011”, кошта од 12.000 до 15.000 динара, на подручју Београда. У ту цифру улазе изнајмљивање возила и радне снаге, уз демонтажу, монтажу и заштиту кабастих и других ствари.

– Ако треба транспортовати и стилски намештај, који захтева бољу заштиту, цена може да се попне и до 20.000 динара. Паковање ситнијег инвентара у кутије са заштитом – стиропором, папиром или фолијом –додатна је услуга која стаје од 150 до 200 динара по кутији. Једна од посебних услуга јесте складиштење покућства које, у зависности од кубикаже, стаје између 50 и 150 евра за месец дана – наводи Крупежевићева и додаје да кад има много посла агенција којом руководи ангажује и раднике посредством омладинске задруге.

Пословична „спремност” наших људи да све раде у последњи час чини се да налази потврду у речима Николе Андрејића, власника фирме „Паковање&селидбе”. Он каже да је претходних сезона посла било и уочи Нове године.

– Ваљда људи желе да све послове заврше на крају године. У јануару и фебруару је најслабије јер се сви потроше после празника. Шпиц сезоне је од марта до почетка лета. Зими обично има мање посла – сумира Андрејић искуство, које је стицао у агенцији специјализованој за селидбе амбасада и дипломатских представништава.

Са његовом тврдњом да су данас „на репертоару” махом селидбе мањих станова и приватних фирми сагласан је и Небојша Делић, власник „Делић транспорта”.

– Услуге најчешће користе престонички подстанари, али то су мали послови јер им обично пребацимо по неколико кутија и кеса. Ретко кад се селе читави станови, последњих година људи оставе већину ствари на старим адресама или их поделе пријатељима. Ретко наиђе посао као некад са десет тура за једног клијента – наводи Делић.

Од незгодација у послу, наш саговорник наводи да су понекад због претоварености и лоше процене клијената пуцале кутије у којима су муштерије желеле да им се пребаце ствари.

– Деси се некад и да због непажње не урадимо добру процену за вредност селидбе, па клијентима лоше обрачунамо. Онда је фирма на губитку, али завршимо посао по уговореној цени јер је грешка била наша. Догађало се и да клијенти телефоном не наведу све ствари које треба да се превезу, мислећи да могу да нас слажу. Када дођемо на адресу одузимају нам време, убеђујући нас да смо се договорили по другој цени – закључује Делић.

„Дизајнери” слабо плаћени

Многи суграђани који су последњих година остали без посла почели су да се баве селидбама мислећи да је то лако и да је потребно возило и неколико радника. Али, како наводи Небојша Делић, муштерије препознају када се неко професионално бави тим послом.

– Ми имамо неколико стално запослених младића и неколико повремено запослених који долазе по препоруци. У неким фирмама за селидбу раде и по 12 сати дневно за мале плате, али тај темпо се може кратко издржати. То је тежак физички посао, не може свако да се бави тиме. Зато ми упошљавамо момке по пет-шест сати на дан или отприлике по две селидбе дневно – каже Делић.

Кревет „за број краћи”

У жељи да се што пре преселе у нови стан, власници често превиде „геометрију”. Тако се дешава да радници морају да кревет попну и унесу преко прозора јер се испостави да тај комад намештаја не може да прође кроз врата.

Приземље на спрату

Неспоразуми нису реткост у послу радника за селидбе. Тако се дешава да странке најаве пресељење у стан у приземљу. А онда се испостави да је реч о – високом приземљу, на које транспорт кошта скупље јер треба носити покућство уз степенице.

Због куце, две селидбе у два дана

Међу занимљивијим искуствима у каријери, Бојан Димитријевић присећа се суграђанке коју су његове колеге једног дана „доселиле” на нову адресу и која је већ сутрадан затражила да је – врате на дојучерашњу, са све покућством.

Испоставило се да је пресељена странка у нови стан, за који је плаћала кирију, без знања станодавца довела пса. Кад је истог дана газда видео љубимца, рекао јој је да је присуство животиња забрањено, па је несуђена станарка морала да се врати одакле је дошла.

Где паркирати доставно возило

Невоље мајсторима за селидбе ствара проблем и то што њихови камиони немају обележена места за стајање у прометним улицама. Због тога долази до неспоразума са комуналном полицијом, која им тражи дозволу о обављању посла са доставним возилом.

Овакви проблеми тешко су решиви јер још не постоји струковно удружење агенција за селидбе које би их заступало пред законом.