Мркоњић: Стиже кувајтски кредит за Прокоп

БЕОГРАД – Владе Србије и Кувајта ће 10. децембра потписати уговор о кредиту вредном 28 милиона евра намењеном наставку изградње београдске железничке станице Прокоп, најавио је министар саобраћаја Милутин Мркоњић.

Изградња „Прокопа” ће после дужег застоја бити настављена на пролеће 2013, рекао је министар Мркоњић за Танјуг.

„Уговором ће бити омогућена градњу веома важног дела дела железничке станице Прокоп, и завршен сегмент за путнички саобраћај”, навео је министар.

Станица Прокоп ће, према Мркоњићу, по завршетку тог дела станице почети да ради пуним капацитетом.

„Очекујем да наставак радова на Прокопу буде наредне године и ту је потребно још између 100 и 150 милиона евра да би се све завршило и онда ће бити ослобођен сјајни простор Савског амфитеатра од 86.000 квадратних метара, који у свету нема ниједан град”, истакао је Мркоњић.

Простор Савског амфитеатра тренутно је попуњен железничким постројењима различите намене.

Министар саобраћаја је раније изјавио да је у изградњу Београдског железничког чвора до сада уложено око 900 милиона евра.

Кроз Београдски железницки чвор, чији је део Прокоп, пролазе међународне магистралне пруге које преко Београда повезују Париз са Истанбулом, Будимпешту са Атином и Букурешт са Баром.

На железничкој станици Прокоп треба опремити преостала перонска стајалишта и подићи горњи спрат станице на коме ће се налазити комерцијални центар.

Једно од највреднијих земљишта у Београду је Савски амфитеатар на десној обали Дунава, у близини центра града.

На укупно око 185 хектара ексклузивног земљишта на обе стране реке - десној од Савске улице до Бранковог моста и левој новобеоградској од Старог железничког моста до Газеле, могло би да буде изграђено више од два милиона квадратних метара.

Да би улепшавање Савског амфитеатра почело, а запуштена обала била претворена у центар града са новим улицама, трговима, кејовима и парковима, стамбеним и пословним здањима, као што је то предвиђено још у првом Генералном плану Београда из 1923, неопходно је завршити железничку станицу Прокоп, градску обилазницу и изместити главну железничку и аутобуску станицу из старог језгра града.

Станица Београд центар данас опслужује приградску железницу Беовоз и градску железницу БГ воз, док међумесни и међународни поласци крећу са Главне железницке станице.

Градња Прокопа је почела 1977, али је убрзо прекинута због недостатка финансијских средстава, затим је 1990-их настављена и прекинута поново 2000. године.

На тендеру 2005. је победио мађарски „Тригранит” са којим су преговори прекинути, јер је између осталог тражио да му буде уступљено право градње на месту садашње железничке станице, односно у Савском амфитеатру.

Београдски чцвор представља центар железницке мреже Србије на којој има кључну улогу у одвијању железницког саобраћаја.

Станица Београд Центар, односно Прокоп, представља срце путничког система Београдског железницког чвора и налази се у централној зони града на десној страни Саве.

Та станица је пролазна за главне саобрацајне правце и добро повезана са градом друмским саобраћајницама и метроом, а пројектована је као савремена путничка станица са 10 колосека, шест перона и модерном станичном зградом у оквиру саобраћајно-пословно-комерцијалног комплекса.

Изградњом путничке станице Београд Центар, техницких станица у Земуну и Кијеву, Робно транспортног центра у Макишу и обилазне пруге Бели Поток-Винча-Панчево, теретни систем и нови путнички систем стављају се у функцију по концепту чвора.