Mrkonjić: Stiže kuvajtski kredit za Prokop

BEOGRAD – Vlade Srbije i Kuvajta će 10. decembra potpisati ugovor o kreditu vrednom 28 miliona evra namenjenom nastavku izgradnje beogradske železničke stanice Prokop, najavio je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.

Izgradnja „Prokopa” će posle dužeg zastoja biti nastavljena na proleće 2013, rekao je ministar Mrkonjić za Tanjug.

„Ugovorom će biti omogućena gradnju veoma važnog dela dela železničke stanice Prokop, i završen segment za putnički saobraćaj”, naveo je ministar.

Stanica Prokop će, prema Mrkonjiću, po završetku tog dela stanice početi da radi punim kapacitetom.

„Očekujem da nastavak radova na Prokopu bude naredne godine i tu je potrebno još između 100 i 150 miliona evra da bi se sve završilo i onda će biti oslobođen sjajni prostor Savskog amfiteatra od 86.000 kvadratnih metara, koji u svetu nema nijedan grad”, istakao je Mrkonjić.

Prostor Savskog amfiteatra trenutno je popunjen železničkim postrojenjima različite namene.

Ministar saobraćaja je ranije izjavio da je u izgradnju Beogradskog železničkog čvora do sada uloženo oko 900 miliona evra.

Kroz Beogradski železnicki čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.

Na železničkoj stanici Prokop treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar.

Jedno od najvrednijih zemljišta u Beogradu je Savski amfiteatar na desnoj obali Dunava, u blizini centra grada.

Na ukupno oko 185 hektara ekskluzivnog zemljišta na obe strane reke - desnoj od Savske ulice do Brankovog mosta i levoj novobeogradskoj od Starog železničkog mosta do Gazele, moglo bi da bude izgrađeno više od dva miliona kvadratnih metara.

Da bi ulepšavanje Savskog amfiteatra počelo, a zapuštena obala bila pretvorena u centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima i parkovima, stambenim i poslovnim zdanjima, kao što je to predviđeno još u prvom Generalnom planu Beograda iz 1923, neophodno je završiti železničku stanicu Prokop, gradsku obilaznicu i izmestiti glavnu železničku i autobusku stanicu iz starog jezgra grada.

Stanica Beograd centar danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG voz, dok međumesni i međunarodni polasci kreću sa Glavne železnicke stanice.

Gradnja Prokopa je počela 1977, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.

Na tenderu 2005. je pobedio mađarski „Trigranit” sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.

Beogradski čcvor predstavlja centar železnicke mreže Srbije na kojoj ima ključnu ulogu u odvijanju železnickog saobraćaja.

Stanica Beograd Centar, odnosno Prokop, predstavlja srce putničkog sistema Beogradskog železnickog čvora i nalazi se u centralnoj zoni grada na desnoj strani Save.

Ta stanica je prolazna za glavne saobracajne pravce i dobro povezana sa gradom drumskim saobraćajnicama i metroom, a projektovana je kao savremena putnička stanica sa 10 koloseka, šest perona i modernom staničnom zgradom u okviru saobraćajno-poslovno-komercijalnog kompleksa.

Izgradnjom putničke stanice Beograd Centar, tehnickih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.