Скопски историјско-политички Дизниленд

Од нашег специјалног извештача

Скопље – „Ово је наш Дизниленд”, постао је већ уобичајени одговор младих Македонаца када их неко од гостију пита шта мисле о томе што је „армија” бронзаних и мермерних споменика загосподарила центром Скопља.

„Ми заправо правимо резерве бронзе, јер знамо да ће њихова цена скочити па ћемо после на томе зарадити”, шаљиво коментарише тридесетогодишњи Трајче Митковски док испија кафу у ресторану „Пелистер” на Тргу Македонија, на којем доминира монументална, 24 метра висока, бронзана статуа коња и коњаника на њему, који представља Александра Македонског. „Од наших споменика највише користи има италијанска ливница која их лије”, саркастично наставља Митковски, додајући да је чудан осећај када се Скопље данас упореди са Скопљем од пре три године.

Преуређење града познато као пројекат „Скопље 2014”, за чију реализацију је заслужна влада премијера Николе Груевског, поприлично је променило урбану физиономију престонице Македоније. У протекле три године подигнуто је тридесетак споменика, тријумфална капија, неколико монументалних зграда, неколико мостова, од којих је на једном постављено десетак статуа, на једном се гради фонтана а на једном је у плану изградња панорамског точка.

Када кажу за свој град да је постао Дизниленд, житељи Скопља пре свега мисле на то што се поред македонских верзија Бранденбуршке капије из Берлину и Тријумфалне капије из Париза могу видети да пролазе црвени аутобуси „даблдекери” који су заштитни знак Лондона, а уличицу даље могуће је видети бронзаног бика у нападу, сличног оном који је препознатљиви део њујоршког Волстрита, престонице америчког финансијског света.

Да архитектонски Дизниленд не заостаје и у сфери историјских личности из целог света, сведочи недавно отворена зграда Министарстава спољних послова Македоније, која на ивици крова има статуе бројних историјских личности – од Макијавелија, преко Абрахама Линколна и Винстона Черчила, до Јицхака Рабина и Мустафе Кемала Ататурка. Међутим, архитектама десетине статуа на врху ове зграде, која спаја различите стилове, нису биле довољне па тако на терасама и између стубова здања постоје још бројне статуе људи у, како се наводи, македонским народним и староградским ношњама.

„Без обзира на то што се то мени не допада, не може се порећи да се многим грађанима све те грађевине и споменици допадају и да при томе они углавном не улазе у то колико је стилски и архитектонски неусклађено”, каже Синиша Јаков Марушић, новинар из Скопља, који истраживао спорне уговоре који се везују за „Скопље 2014”.

Према његовим речима, влада Николе Груевског тврди да је на пројекат утрошено око 80 милиона евра, али процене су да ће укупно бити потрошено око пола милијарди евра ако не и више.

Премда влада неке инвестиције не подводи под пројекат „Скопље 2014” који инспирацију налази у архитектонским стиловима класичне антике, део тих огромних трошкова су изградња Музеја македонске народне борбе, Народног позоришта, Археолошког музеја, Филхармоније, зграде финансијске полиције, Министарства спољних послова, Тријумфалне капије „Македонија”, пешачки мостови, као и садња три жалосне врбе на платформама у реци Вардар. Међутим, огроман трошак су и израда и постављање неколико десетина бронзаних, камених и мермерних споменика – од најдоминантнијег Александру Македонском и његовом оцу Филипу Другом и мајци Олимпији, преко Прометеја испред македонског парламента који се реновира тако да би добио куполу попут немачког Бундестага, до Ћирила и Методија, Климента и Наума, револуционара из османског периода, Гоце Делчева и Даме Грујева, византијског цара Јустинијана Првог, цара Самуила, ратног хероја Методија Андова Чента и осталих.

„Скопље изгледа као неки тематски парк, у којем има свега. На пример, Парк жена сада је потпуно загушен споменицима, при чему ниједан не представља жену уколико изузмемо богињу Слободе”, каже Харалд Шенкер, политички аналитичар који живи у Скопљу и анализирао је архитектонски и стилски несклад „Скопља 2014”.

Међутим, развијање македонског националног поноса кроз споменике националних хероја изазвало је и реакцију Албанаца тако да сада код Старе чаршије ниче Скендербегов трг, а овог викенда је откривен и споменик албанском црном двоглавом орлу. Трка у симболима у Скопљу је почела. Једино нико не зна да ли ће се завршити 2014. године.