Мегамаркети улазница за извоз

У водећим трговинским ланцима у Србији углавном је око 70 одсто робе домаће производње, док остатак чине артикли из увоза. Наших произвођача највише има у прехрани, док је већина увозних производа из категорија технике и јужног воћа.

Однос 70 према 30 последица је пословне политике и процене сваког трговинског ланца, а не наметнутих решења, јер не постоји, нити би требало да постоји, пропис којим се регулише висина процента робе на рафовима из домаћих фабрика.

Наша земља нема велику националну кампању која би подржала куповину домаћих производа, мада са таквим акцијама увек треба бити обазрив, јер су пре неколико година то пробали Хрвати и Мађари, па их је опоменула Европска унија због дискриминације. Међутим, то могу да покрену удружења домаћих произвођача, невладине организације или привредна коморе.

У организацији „Моја Србија”, која акцијом „бирајмо домаће” жели да мотивише што више грађана да купују робу произведену у Србији, кажу да су многобројне користи од куповине домаћих производа.

– Када дамо 100 динара за наш производ, веома често и до 95 динара остаје у земљи и одлази на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије и безбедност, а само пет динара путем профита власнику фирме – истиче Милан Ристић, председник ове организације, објашњавајући и „законитост” понашања наших потрошача када је реч о куповини српске робе.

– Наши суграђани углавном купују основне животне намирнице домаћих произвођача, али већ код кућне хемије и других производа за домаћинство, расте удео увозне робе. Што је производ сложенији, већи је удео продаје артикала из увоза – закључује Ристић.

Ознаку домаћег производа може да носи сва роба коју су произвели грађани Србије на територији наше земље и то највећим делом од домаћих сировина.

– То значи да није важно чији је то бренд, све док је наш производ зато што већина новца којим је роба купљена остаје у земљи – каже Ристић.

Како у Србији послују велики интернационални и регионални ланци попут „Делеза”, „Метроа” или „Меркатора”? Питали смо их да ли робу српских произвођача извозе својим каналима и да ли је продају и у другим земљама у којима послују.

У „Делезу”, у чијем саставу послују „Макси” и „Темпо”, али и некадашње „Делтине” малопродаје у региону које су преузели, наводе да извозе велике количине њихове приватне робне марке које су произведене у Србији у Босну и Херцеговину и Црну Гору.

– Радимо на пројекту омогућавања извоза дела асортимана приватне робне марке и у Румунију, а како смо део трговинског ланца који има продајне објекте и у Грчкој следеће године планирамо промотивне активности које ће тржишту Грчке приближити српске производе. Надамо се да ће ове активности поспешити извоз и наших приватних брендова и производа познатих српских компанија у Грчку. Такође, надамо се да ће висококвалитетни традиционални производи које производимо у оквиру нове робне марке „од наше земље” наћи пут и до тржишта Европске уније – наводе у „Делезу”.

У „Меркатору” кажу да на тржиштима на којима послују у југоисточној Европи продају и производе из Србије.

– У нашим објектима у региону налазе се производи српских произвођача из категорија прехране, кондиторских и деликатесних производа, замрзнутог воћа и поврћа, али и колачи, чајеви, напици и газирана освежавајућих пића, зимница, као и производи непрехране и средстава за хигијену. Сви ови производи задовољавају јединствене критеријуме на свим тржиштима у региону. Имају одличан квалитет и повољну цену, али поред тога врло је важна и одговарајућа маркетинг подршка за њихове производе – рекли су у „Меркатору”, док у велепродаји „Метро кеш енд кери” наводе да је у њиховим дистрибутивним центрима до 90 одсто свих прехрамбених и 80 одсто непрехрамбених производа домаће производње.

– Истовремено сарађујемо са више од 119 српских фирми на производњи наших приватних робних марки. Ове компаније имају могућност да те производе извозе у 29 земаља на три континента на којима компанија „Метро кеш енд кери” послује. Тренутно се производи из Србије извозе у Аустрију, Хрватску, Мађарску, Румунију, Чешку, Словачку, Украјину и Молдавију. Извозе се готово све врсте производа, од зимнице, конзервираног поврћа, слаткиша, грицкалица, средстава за хигијену, текстилних производа. На пример, у „Метроу” у Молдавији 24 наша произвођача извози више од 230 артикала произведених у Србији, а до сада је извезено 177,78 тона производа – рекли су у „Метроу”.