Смрт мале Ање

Трогодишња Ања Граховац преминула је 4. јуна у Институту за мајку и дете у Београду после рутинске операције катаракте у приватној болници "Перфекта", коју су извели стручњаци ординације "Илић". Мада налази говоре да је по њен живот била кобна сепса, поједини лекари то демантују наглашавајући да је овде реч о можданој смрти.
Иако изгледа невероватно да у 21. веку неко изгуби живот због једне такорећи баналне интервенције, овде се управо то догодило. Александар и Ивана Граховац, родитељи мале Ање, одвели су потпуно здраво дете на операцију ока, уверени да ће је истог дана вратити кући. Нажалост, девојчица се није пробудила из анестезије, а истрага ће показати има ли говора о грешци хирурга, анестезиолога или неког трећег члана медицинског тима.

Овај случај подсећа и на трагичну смрт Јелице Радовић, која је после операције чукљева у приватној ортопедској болници "Децедра" преминула 9. септембра 2006. од сепсе у београдском Ургентном центру. Али и на низ сличних ситуација у којима су пацијенти постали жртве нестручности појединих медицинара, који и данас раде у здравственим установама без икаквих санкција.

Стога није ни чудо што се све више грађана Србије у анкетама изјашњава да губи поверење у приватне ординације. Чињеница је да је више од 90 одсто ординација у приватном власништву, као и то да због недостатка стручног кадра или добрих апарата не могу да пруже одговарајућу интервенцију. Ако дође до непредвидивог тока операције, већина болесника са њиховог стола углавном заврши на "поправној" интервенцији у Ургентном центру или на некој другој државној клиници.

То, наравно, не значи да у државним болницама раде безгрешни људи, али, како наводе запослени у њима, увек има довољно лекара који могу да притекну у помоћ ако нешто крене по злу. Наравно, сличне несреће дешавају се и у државним болницама.

Лекари, углавном незадовољни због ниских личних доходака, довијају се на различите начине да би решили приватне материјалне проблеме. Многи од њих пре подне раде у државној служби, а по подне и у неколико приватних ординација. Није ни чудо што долази до пропуста у раду, јер "преморени" често не могу да пруже одговарајућу здравствену услугу.

Већина породица, чији су најмилији окончали живот због могуће грешке лекара, често немају снаге да се за истину боре на судовима, свесни да се медицинари готово никад не осуђују за пропусте у раду. Нажалост, до сада су грешке доктора углавном биле изван домашаја правде, лекарски лоби је сувише јак.

Закон каже да је, ако се утврди да је неки пацијент неодговарајуће лечен и да је због тога дошло до погоршања здравственог стања, реч о кривичном делу. Међутим, у домаћој судској пракси постоји само једна пресуда против лекара који је погрешио приликом обављања операције. Због грешке коју је направио приликом интервенције крајника петогодишњој девојчици, која је потом преминула, лекар је условно кажњен са 10 месеци затвора.