Изненада смењена директорка Природњачког музеја

Гордана Јовановић, директорка Природњачког музеја, смењена је прошлог четвртка на седници Владе Србије, потврдио је јуче за "Политику" Драган Којадиновић, министар културе. Предлог о разрешењу Јовановићеве са места прве жене ове музејске куће министар културе прихватио је, како каже, на предлог Силване Хаџи-Ђокић, начелнице Сектора за заштиту културне баштине, и Миладина Лукића, помоћника министра културе. Иако сада већ бивша директорка тврди да о смени још није званично обавештена, у Министарству културе истичу да су надлежни у неколико наврата разговарали са њом на ту тему. 

– Исто као што су је пре две године именовали за директорку, незадовољни њеним радом, моји сарадници недавно су предложили да Јовановићева буде смењена. Одлука о разрешењу дужности је коначна, не може се и неће мењати. Напомињем да у оваквој одлуци нема никакве страначке нити политичке позадине. Једноставно je: по оцени мојих сарадника, досадашња директорка није дорасла задатку – категоричан је Драган Којадиновић.

По свему судећи, унутар музејских зидина се о смени директорке Природњачког музеја причало неколико дана уназад. Гласине, попут "она више не ради", или "води музеј у пропаст", почеле су да се шире изненада, тврди Јовановићева и додаје да је, и поред показаних добрих резултата  у раду, смењена без икаквих назнака, без речи, позива, објашњења...

– Први знак да је нешто кренуло по злу била је порука са непознатог броја у којој је кратко писало: "Смењена си", и ништа више. После тога сам почела да схватам да запослени у музеју знају нешто о чему ја нисам сасвим упозната. У међувремену сам незванично сазнала да ће на место будућег директора бити постављена Љиљана Протић, радница музеја. Када сам позвала министра Којадиновића да ми потврди да ли сам уистину смењена, он ми је казао "да се одморим". Није да желим пошто-пото да останем на овој позицији, али ако већ морам да будем свргнута, онда је ваљда ред да о томе будем правовремено обавештена – уверена је Гордана Јовановић.

На питање како би описала резултате двогодишњег рада на челу Природњачког музеја, Јовановићева каже да не зна шта би пре могла да истакне.

– Покренули смо акцију ревизије свих збирки, припремамо пројекат обнове музејске куће, спремамо се за штампање књиге о постојећим збиркама… Пре месец дана урадили смо осветљење за библиотеку и збирке које су годинама чамиле у мрклом мраку. Залажемо се за остваривање идеје штампања гласника Природњачког музеја који не излази већ десет година. Из касе ове куће обезбедили смо и новац за стављање под кључ сваке збирке понаособ. Минуле године из средстава музеја купили смо и рачунаре да бисмо припремили терен за увођење базе података – истиче директорка.

Интересантан је, међутим, и податак да поменути компјутерски оквир за унапређење рада музеја до сада није оспособљен. Према тврдњама директорке Јовановић, у децембру 2005. године Министарство културе тражило је да се што пре изради пројекат за базу података, такозвани МИС.

– Надлежни из министарства предложили су човека који ће тај посао да обави у скоријој будућности. Премда је преко рачуна музеја "протрчало" око 2.500.000 динара, до дана данашњег база података није урађена. Није постављен интернет сајт, а обашка то што ни пројекат није завршен – уверава Јовановићева.

Прва жена Природњачког музеја верује да број од пет хиљада суграђана, колико их је у последњих месец дана посетило галеријски простор на Малом Калемегдану, сведочи о томе колико добро послује ова кућа природе.