Тешко до договора у Дохи

Преговарачи на Конференцији Уједињених нација о климатским променама, која се већ другу недељу одржава у Дохи, још увек нису постигли никакав договор показујући током досадашњег тока конференције да представљају земље са сукобљеним интересима које не успева да помири ни претња еколошке катастрофе.

Сусрет представника око 200 држава досад није, по општој оцени медија и учесника конференције, показао ниједан разлог за оптимизам. Уједињене нације су организовале скуп у престоници Катара да би светски играчи постигли договор о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Једини досадашњи споразум, Протокол из Кјота, односи се само на индустријализоване земље и престаје да важи крајем месеца. Кључне државе договориле су се прошле године да уговоре споразум о клими од 2015, који би почео да се примењује 2020. Од конференције у Дохи очекује се да продужи важења Протокола из Кјота да би се премостио јаз до следећег међународног уговора о клими. Генерални секретар УН Бан Ки Мун дошао је у Катар да подстакне писање споразума. – Феномен климатских промена је изазван индустријализацијом развијених земаља, па је поштено да оне преузму највећу одговорност – изјавио је генерални секретар УН.

Међутим, најразвијеније државе укључујући САД истичу да је подела земаља на развијене и неразвијене застарела и да атмосферу данас највише оштећују земље у развоју, при чему је Кина највећи светски загађивач. Америка никада није ни приступила Протоколу из Кјота, делимично и због тога што он није био обавезан за Индију и Кину.

Да ће до споразума тешко доћи примећује и Владан Здравковић, државни секретар у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине и представник Србије у Дохи.

– Земље које преговарају имају супротстављене економске интересе, па како се све врти око новца, не верујем да ће доћи до споразума – каже Здравковић.

– Све је блокирано – додаје он.

Здравковић примећује да се од земље домаћина, богатог Катара, очекује да уложи нека средства да би „одблокирао преговоре” због тога што ни западне земље ни земље БРИК-а (Бразил, Русија, Индија и Кина) не желе да преузму еколошке обавезе које би успориле раст њихових економија. Када се држава обавеже да ће смањити емисију гасова онда мора да смањи производњу или уложи у скупу „зелену” технологију.

– Западне економије су у кризи и зато западне државе не желе да преузму никакве обавезе. Владе страхују од рецесије и губитка следећих избора. Земље у развоју желе да им Запад плати за све еколошке мере које би оне евентуално преузеле, а које би успориле раст њихових економија. Америка то одбија и тражи да види шта би те земље конкретно урадиле у замену за новчану помоћ – истиче Здравковић.

Како објашњава наш саговорник, у Дохи су само ЕУ и Аустралија показале добру вољу да преузму мере које би гарантовале да се температура неће повећати за више од 2 степена Целзијуса. Русија, САД и Јапан не би да се придруже.

Недавно је објављена студија која тврди да ће температуре на Земљи до 2100. порасти за пет степени. Такође се предвиђа да ће температура у арапским земљама порасти за три степена до 2050. И поред конференција под патронатом УН и апела научника, политичке и економске елите тешко се одлучују за кораке које штете привреди и профиту.

– Сматрам да се ништа и неће предузети до те 2015. јер сви чекају драму да би нешто преузели – закључује Здравковић.

-------------------------------------------------------

Србија уз ЕУ и по климатским бригама

Србија се као претендент на чланство у ЕУ и у Дохи залаже за циљеве које пропагира ЕУ, каже Здравковић.

– Пошто желимо да уђемо у Европску унију, ми пратимо и заступамо њене ставове. Наравно, на нас се не односи исто оно што и на развијене земље. Наш највећи загађивач је енергетски сектор, али не можемо тако лако да решимо тај проблем јер би то захтевало милијарду евра које држава, наравно, нема.