Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наши хирурзи на обуци за трансплантацију срца

Наши хирурзи на обуци за трансплантацију срца
Фото А. Васиљевић

Двојица хирурга из Клиничког центра Србије(КЦС) ових дана ће отпутовати у Француску где ће у клиници „Биша” у Паризу, код једног од доајена у трансплантацији срца професора Патрика Натафа усавршавати технику пресађивања овог органа. Ово је један од конкретних резултата недавних договора директора КЦС-а професора Миљка Ристића са колегама у европским клиникама. Будућу сарадњу договорио је са париском, али и са загребачком кардиохируршком клиником, где су на усавршавање већ отишле две лекарке из КЦС-а. Др Ристић сматра да, осим садашњег Закона о трансплантацији, у Србији не постоје друге препреке да се почну трансплантације срца, јер је погрешно уверење да су за то потребне велике паре, нове зграде са изолованим стерилним собама.

– Свуда у свету важи правило: ако нисте забранили за живота узимање органа, ви сте аутоматски пристали да будете донор. То је промена коју и ми морамо ставити у закон – каже др Ристић.

Директор КЦС-а је за кратко време сагледао ситуацију на кардиохирургији и предложио мере побољшања.

– Операције на срцу код нас у центру чека око 300 пацијената. Ова листа би могла да буде елиминисана до краја марта или априла. Сада смо убрзали стављање пацијената на програм, тако што на клиници пред операцију пацијент лежи само један дан. Оболеле прегледамо у амбулантама, а анализе узимамо рано ујутру, тако да већ наредног дана могу да буду оперисани. Позивамо пацијенте који операције имају заказане за јануар или фебруар да се припреме. Сада радимо шест операција дневно, мој план је да број операција повећамо на девет – каже др Ристић.

Грађане занима и да ли ће се побољшања ускоро видети у другим областима где се на операције чека месецима, па и годинама.

– Разговарао сам са руководиоцима ортопедија и офталмологије, на којима се на операције најдуже чека. Клиника за очне болести је прва по остварењу плана рада: првих девет месеци радили су максимално, али би, према постојећим капацитетима у кадровима и простору, могли да повећају број операција са 4.000 на 5.000 хиљада. То није лоше, али ни то није довољно. Проблем операција катаракти мора да буде решен на републичком нивоу, јер у КЦС-у не могу да раде више од овога што раде сада. На ортопедији би такође могли мало да повећају садашњи број, али то се мора решити такође на нивоу републике – одговара др Ристић.

Пацијенти се жале да се у КЦС-у на неке специјалистичке операције чека неоправдано дуго. Може ли се ту нешто убрзати?

– Ту постоји велики апсурд. Прегледи у амбулантама, у поликлиници КЦС чекају се месец дана или нешто дуже, а то време би могло да буде краће. Према извештају за првих девет месеци, у 13 од 30 установа није испуњен план прегледа. Значи нема вишка пацијената, па је то нелогично – каже др Ристић.

Директор КЦС-а каже и како је запрепашћен чињеницом да велики број пацијената на хируршке интервенције долази недовољно припремљен.

– Ми уручимо пацијенту листу прегледа и анализа, које треба да ураде пре доласка, а ретко ко дође са налазима крвне слике, лабораторија, рендгена или ЕКГ-а. Ту се губи време. Апелујемо на домове здравља да за ове пацијенте уведу неки приоритет у тим прегледима уочи операције – поручио је др Ристић.

Дилему да ли би се могли искористити неки од сада изграђених али незавршених и неопремљених спратова у згради КЦС, по Ристићевим речима мораће да реше надлежни у здравству, јер тешко је одговорити да ли се могу оспособити бар неки од неискоришћених спратова, када се зна да за ову реконструкцију нема довољно новца.

-----------------------------------------------------------------------

Без смена за оне који су испунили план

– Стално ме питају када ће смене у КЦС-у. Ако су руководиоци испуњавали план и по броју и по структури интервенција и прегледа, које су пружали, не видим разлог зашто бих смењивао те руководиоце – казао је др Ристић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.