Поклон и шамар Русији

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички Сенат је усвајањем новог закона после готово 40 година нормализовао трговинске односе са Русијом, али је већ само име правног акта који је Представнички дом прошао прошлог месеца и коме до пуноважности недостаје само потпис председника Барака Обаме – разгневило Русију.

Реч је о „Закону Магнитски”, који, сем тога што укида хладноратовске рестрикције за трговину усвојене 1974. да би се изнудила слобода за емигрирање Јевреја из тадашњег Совјетског Савеза, предвиђа и ускраћивање виза и замрзавање америчких рачуна (ако постоје) оним Русима који су оптужени за кршење људских права.

Тиме је одата пошта Сергеју Магнитском, руском адвокату који је, радећи за једну америчку правну фирму у Москви, открио пореску превару у редовима руске полиције тешку 230 милиона долара у којој је учествовао и један Американац. Уместо да због тога буде награђен, или као „звиждач” (узбуњивач) бар заштићен, против њега је поднета кривична пријава, да би у новембру 2009. умро у истражном затвору, где је, како се овде тврди, прошао кроз тешку физичку тортуру.

За то нико није кажњен, а да парадокс буде већи, судски процес је у фебруару ове године обновљен, иако је главни оптужени одавно у гробу.

После хладног рата сви председници су годишње укидали трговинске рестрикције из 1974, али откако је Русија прошлог августа постала чланица Светске трговинске организације, прихвативши претходно да отвори своје тржиште, америчке фирме су лобирале да се трговински односи трајно нормализују, сматрајући да им је то прилика за ширење послова. Тренутни обим америчког извоза у Русију је релативно скроман: 11 милијарди долара, али се прогнозира да би под новим условима до краја деценије могао да буде дуплиран.

Остаје дилема зашто није донет закон који би санкционисао прекршиоце људских права у свим земљама, али пошто је „одредба Магнитски” убачена у верзију коју је усвојио Представнички дом, у Сенату није било воље да се то мења.

Председник Обама, који је иначе у принципу против тога да се мешају трговина и људска права, најавио је да ће закон да потпише и очигледно је да не жели да се стекне утисак како је у овом деликатном питању на руској страни.

Приликом усвајања „Закона Магнитски” показана је последњих година ретка слога у америчком Конгресу. Исход гласања у Представничком дому био је 365:43, а у Сенату 92:4.

Као што се могло и очекивати, руско задовољство због нормализације трговине засењено је бесом због „мешања у унутрашње ствари”. Врх земље, председник Владимир Путин и премијер Дмитриј Медведев реаговали су још у новембру најављујући реципрочне мере, а коначно усвајање закона у Конгресу међу првима је осудио Константин Долгов, изасланик за људска права у Министарству иностраних послова.

„Ово је ограничавање људских права грађанима Русије које ми сматрамо комплетно неправедним и неоснованим. То је покушај мешања у наше унутрашње послове, у рад руских истражних и правосудних органа који још истражују случај Магнитски”, изјавио је Долгов агенцији Интерфакс.

Први резултат закона ће бити црна листа са именима 60 Руса за које се сумња да су учествовали у затварању и допринели смрти Сергеја Магнитског, као и свих функционера који су гонили активисте који се залажу за људска права и слободе – онако како то оцењује Америка.

Русија је већ узвратила стављањем на своју црну листу 11 америчких функционера, углавном оних који су се бавили војним затвором у америчкој бази Гвантанамо беј на Куби, где је заточено нешто мање од 200 осумњичених терориста, без икаквих законских и људских права.