Poklon i šamar Rusiji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američki Senat je usvajanjem novog zakona posle gotovo 40 godina normalizovao trgovinske odnose sa Rusijom, ali je već samo ime pravnog akta koji je Predstavnički dom prošao prošlog meseca i kome do punovažnosti nedostaje samo potpis predsednika Baraka Obame – razgnevilo Rusiju.

Reč je o „Zakonu Magnitski”, koji, sem toga što ukida hladnoratovske restrikcije za trgovinu usvojene 1974. da bi se iznudila sloboda za emigriranje Jevreja iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, predviđa i uskraćivanje viza i zamrzavanje američkih računa (ako postoje) onim Rusima koji su optuženi za kršenje ljudskih prava.

Time je odata pošta Sergeju Magnitskom, ruskom advokatu koji je, radeći za jednu američku pravnu firmu u Moskvi, otkrio poresku prevaru u redovima ruske policije tešku 230 miliona dolara u kojoj je učestvovao i jedan Amerikanac. Umesto da zbog toga bude nagrađen, ili kao „zviždač” (uzbunjivač) bar zaštićen, protiv njega je podneta krivična prijava, da bi u novembru 2009. umro u istražnom zatvoru, gde je, kako se ovde tvrdi, prošao kroz tešku fizičku torturu.

Za to niko nije kažnjen, a da paradoks bude veći, sudski proces je u februaru ove godine obnovljen, iako je glavni optuženi odavno u grobu.

Posle hladnog rata svi predsednici su godišnje ukidali trgovinske restrikcije iz 1974, ali otkako je Rusija prošlog avgusta postala članica Svetske trgovinske organizacije, prihvativši prethodno da otvori svoje tržište, američke firme su lobirale da se trgovinski odnosi trajno normalizuju, smatrajući da im je to prilika za širenje poslova. Trenutni obim američkog izvoza u Rusiju je relativno skroman: 11 milijardi dolara, ali se prognozira da bi pod novim uslovima do kraja decenije mogao da bude dupliran.

Ostaje dilema zašto nije donet zakon koji bi sankcionisao prekršioce ljudskih prava u svim zemljama, ali pošto je „odredba Magnitski” ubačena u verziju koju je usvojio Predstavnički dom, u Senatu nije bilo volje da se to menja.

Predsednik Obama, koji je inače u principu protiv toga da se mešaju trgovina i ljudska prava, najavio je da će zakon da potpiše i očigledno je da ne želi da se stekne utisak kako je u ovom delikatnom pitanju na ruskoj strani.

Prilikom usvajanja „Zakona Magnitski” pokazana je poslednjih godina retka sloga u američkom Kongresu. Ishod glasanja u Predstavničkom domu bio je 365:43, a u Senatu 92:4.

Kao što se moglo i očekivati, rusko zadovoljstvo zbog normalizacije trgovine zasenjeno je besom zbog „mešanja u unutrašnje stvari”. Vrh zemlje, predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev reagovali su još u novembru najavljujući recipročne mere, a konačno usvajanje zakona u Kongresu među prvima je osudio Konstantin Dolgov, izaslanik za ljudska prava u Ministarstvu inostranih poslova.

„Ovo je ograničavanje ljudskih prava građanima Rusije koje mi smatramo kompletno nepravednim i neosnovanim. To je pokušaj mešanja u naše unutrašnje poslove, u rad ruskih istražnih i pravosudnih organa koji još istražuju slučaj Magnitski”, izjavio je Dolgov agenciji Interfaks.

Prvi rezultat zakona će biti crna lista sa imenima 60 Rusa za koje se sumnja da su učestvovali u zatvaranju i doprineli smrti Sergeja Magnitskog, kao i svih funkcionera koji su gonili aktiviste koji se zalažu za ljudska prava i slobode – onako kako to ocenjuje Amerika.

Rusija je već uzvratila stavljanjem na svoju crnu listu 11 američkih funkcionera, uglavnom onih koji su se bavili vojnim zatvorom u američkoj bazi Gvantanamo bej na Kubi, gde je zatočeno nešto manje od 200 osumnjičenih terorista, bez ikakvih zakonskih i ljudskih prava.