Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема посла за несуђеног официра

Нема посла за несуђеног официра
Марјан Станковић (Фото Т. Јањић)

Марјан Станковић (25) још пре десет година, када је уписивао Војну гимназију, определио се за војни позив. После завршене специјализоване средње школе овај младић родом из Лесковца, а данас живи у Београду, уписао је Војну академију – смер пешадија, на којој је дипломирао 2010. године. Али само дан пре свечане промоције кадета у чин официра пред Домом народне скупштине, уручено му је решење да је неспособан за војну службу. Наиме, на последњем прегледу пред ступање на посао у Војску Србије (ВС), дијагностиковано му је стањење рожњаче на десном оку. 

– Желим да радим у систему одбране, на радном месту где је довољна општа здравствена способност, дакле не она која се тражи за официре. Јављао сам се на пет-шест конкурса Министарства одбране, али увек ми је одговарано да не поседујем одговарајућу стручну спрему. Законска могућност пријема без јавног конкурса није ми одобрена – каже Марјан Станковић, који се пуних осам година школовао о трошку државе.

Писао је Драгану Шутановцу и Александру Вучићу, бившем и садашњем министру одбране. Добијао је одговоре Управе за кадрове Министарства одбране, у којима је поново упућиван на конкурсе. Писао је и председнику Србије Томиславу Николићу. Још чека одговор из његовог кабинета.

Станковић каже да се последњих година Министарство одбране све више отвара за грађане који имају дипломе цивилних факултета, укључујући и оне приватне за које је јавна тајна да баш и не захтевају толико труда од студената као што се то тражи, на пример, на Војној академији.

Данас постоји и Курс слушалаца за резервне официре који траје шест месеци и спада у облике добровољног служења војног рока. Здравствено способни полазници, са дипломом било ког акредитованог цивилног факултета, по завршетку курса постају официри и могу конкурисати за посао у Војсци Србије. Са друге стране, они који имају диплому Војне академије, а нису постали официри из здравствених разлога, приликом конкурисања за службеничка места у систему одбране немају ни симболичну предност при запошљавању.

У Министарству одбране наводе да Марјан Станковић са дипломом Војне академије може да се запосли у систему одбране у складу са својом општом здравственом способношћу, у својству цивилног лица на служби у Војсци Србије и Министарству одбране.

– Пријем цивилних лица обавља се у складу са одредбама Закона о војсци и другим важећим уредбама, а у складу са потребама службе. Министарство одбране може да запосли лица која су завршила Војну академију у својству цивилних лица ако то захтевају потребе службе, али никако није у обавези да то уради – наводи се у допису Министарства одбране.

На питање каква је досадашња пракса у оваквим случајевима, у Министарству одбране одговарају да Војну академију похађају кадети који се наменски школују за посао официра Војске Србије, тако да не постоји званична процедура нити неформална пракса за поступање у оваквим случајевима „јер су у питању појединачни случајеви”.

– Постоји могућност запослења у систему одбране мимо јавног конкурса, али искључиво у складу са Законом о војсци – наводе у Министарству одбране објашњавајући да се то односи на чланове ужих породица и то када је реч о страдалим припадницима војске или у случају прекоманде у друго место служења.

Иако се официри из скоро сваке генерације старешина сећају неког колеге који је прекинуо школовање из здравствених разлога или је у ређим случајевима, попут Марјана, успео да дипломира али не и да постане официр, закон не нуди решење овакве ситуације. Тиме је и држава на губитку, јер се одриче новца уложеног у њихово школовање, уместо да онима који су се определили за посао у систему одбране и прошли строге услове за војно школовање, понуди радно место примерено њиховом здравственом стању.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.