Стигли смо до слова „о“

Располажемо у овом тренутку једнотомним Речником српскога језика у издању Матице српске из Новог Сада (2007), првим после Вуковог рјечника. Ту је и осамнаест објављених томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Објављивање овог речника почело је још 1959. године.

Главни и одговорни уредник  Матичиног једнотомника је професор Мато Пижурица, а главни редактор је Мирослав Николић. Речник је урађен је на основу Матичног шестотомног речника из 1976. године, а на пројекту је радио ауторски тим лингвиста из Института за српски језик САНУ.

– Речник српскога језика садржи више од 85.000 азбучно поређаних и лексикографски обрађених  речи. Од следеће године у плану је дигитализација овог речника. Континуирани рад на пројекту Речника српскога језика, и његова актуелизација у разумним роковима, наша је стална обавеза као издавача. Када се следеће године појави Нормативна граматика српскога језика, на којој раде академици Иван Клајн и Предраг Пипер, уследиће нормативно усаглашавање граматике, правописа и овог једнотомног речника – објашњава Пижурица.

Академик и лингвиста Иван Клајн сматра да Матичин једнотомни речник одговара данашњим потребама студената, писаца, новинара, преводилаца, с тим што му многи замерају то што је сувише гломазан.  – Једнотомни речници постоје за све европске језике, али свуда је таква књига мања. Ипак, сматрам да овде није у довољној мери направљена селекција из оног шестотомног речника, задржане су многе речи које данас више нису у употреби – каже за наш лист академик Иван Клајн.

Према његовим речима, неки издавачи у западним земљама сваке године објављују нова издања једнотомног речника свога језика, пре свега из комерцијалних разлога, али додаје да би било нормално да се оваква издања појављују сваких десет година, са новим речима које су се појавиле у међувремену.

У оквиру пројекта Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ стигло се до краја слова „о”, а у припреми за штампу је деветнаести том. Затим долазе најбројније речи на „п”, „р”, „с” и „т”. Овај комплет може да се купи у београдској књижари САНУ, а значајан је за писце, интелектуалце, професоре, студенте и све оне који желе да унапреде своје познавање српског језика. По свој прилици, овај речник имаће близу тридесет пет томова, и између пет стотина хиљада и шест стотина хиљада речи. Све речи обрађене су граматички, по савременом правопису, етимолошки и лексикографски су дефинисане, поткрепљене су примерима из књижевности, али и науке, публицистике итд.

Све то сазнајемо од Васе Павковића, члана уређивачког одбора овог пројекта, који наглашава да је први том Речника САНУ објављен још 1959. године, и у то време руководилац ауторског тима био је Александар Белић. На великом речнику радили су током деценија Ирена Грицкат, Митар Пешикан, Егон Фекете, Милица Вујанић, Даринка Гортан-Премк, Татјана Батистић, Милосав Тешић и многи други значајни лингвисти, а рецензенти речника били су Милка и Павле Ивић. Сада је руководилац овог пројекта др Стана Ристић.

– Ово је најбољи речник у славистичком свету, иако његова израда траје више од педесет година. Ауторском тиму пројекта придружио сам се 1977. и тада се мислило да ће посао сигурно бити завршен до 2000. године. Иначе, модерна времена израде овог речника почела су после Другог светског рата, али грађа за њега прикупљана је још од краја 19. века. Грађа великог речника чува се у Институту за српски језик САНУ и обухвата близу десет милиона листића. Срећом, у време Другог светског рата сачувана је у трезорима Народне банке – објашњава Павковић.

У свету се на вишетомним речницима обично ради тридесетак година, а ако израду нашег великог речника САНУ рачунамо од краја Другог светског рата, и тада предуго траје. Павковић напомиње да је посао  унеколико убрзан  употребом компјутера у последњој деценији, и да постоји обавеза да се на једном тому ради до две године, а да је застој у раду на Речнику настао и због тога што је део научног кадра отишао у пензију, или је преминуо.

– Млади лингвисти који данас преузимају рад на пројекту одлични су, али потребно им је близу пет година да стекну основно радно искуство у Институту за српски језик САНУ, у оквиру Београдске лексикографске школе. Проблем је, између осталог, и у томе, што рад на речнику САНУ има државну подршку, али она однедавно не важи и за пензионисане стручњаке – додао је Павковић, па су тако најбољи лексикографи са големим искуством фактички спречени да уче младе и да им помажу у тешком послу.

М. Вулићевић