Stigli smo do slova „o“

Raspolažemo u ovom trenutku jednotomnim Rečnikom srpskoga jezika u izdanju Matice srpske iz Novog Sada (2007), prvim posle Vukovog rječnika. Tu je i osamnaest objavljenih tomova Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU. Objavljivanje ovog rečnika počelo je još 1959. godine.

Glavni i odgovorni urednik  Matičinog jednotomnika je profesor Mato Pižurica, a glavni redaktor je Miroslav Nikolić. Rečnik je urađen je na osnovu Matičnog šestotomnog rečnika iz 1976. godine, a na projektu je radio autorski tim lingvista iz Instituta za srpski jezik SANU.

– Rečnik srpskoga jezika sadrži više od 85.000 azbučno poređanih i leksikografski obrađenih  reči. Od sledeće godine u planu je digitalizacija ovog rečnika. Kontinuirani rad na projektu Rečnika srpskoga jezika, i njegova aktuelizacija u razumnim rokovima, naša je stalna obaveza kao izdavača. Kada se sledeće godine pojavi Normativna gramatika srpskoga jezika, na kojoj rade akademici Ivan Klajn i Predrag Piper, uslediće normativno usaglašavanje gramatike, pravopisa i ovog jednotomnog rečnika – objašnjava Pižurica.

Akademik i lingvista Ivan Klajn smatra da Matičin jednotomni rečnik odgovara današnjim potrebama studenata, pisaca, novinara, prevodilaca, s tim što mu mnogi zameraju to što je suviše glomazan.  – Jednotomni rečnici postoje za sve evropske jezike, ali svuda je takva knjiga manja. Ipak, smatram da ovde nije u dovoljnoj meri napravljena selekcija iz onog šestotomnog rečnika, zadržane su mnoge reči koje danas više nisu u upotrebi – kaže za naš list akademik Ivan Klajn.

Prema njegovim rečima, neki izdavači u zapadnim zemljama svake godine objavljuju nova izdanja jednotomnog rečnika svoga jezika, pre svega iz komercijalnih razloga, ali dodaje da bi bilo normalno da se ovakva izdanja pojavljuju svakih deset godina, sa novim rečima koje su se pojavile u međuvremenu.

U okviru projekta Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU stiglo se do kraja slova „o”, a u pripremi za štampu je devetnaesti tom. Zatim dolaze najbrojnije reči na „p”, „r”, „s” i „t”. Ovaj komplet može da se kupi u beogradskoj knjižari SANU, a značajan je za pisce, intelektualce, profesore, studente i sve one koji žele da unaprede svoje poznavanje srpskog jezika. Po svoj prilici, ovaj rečnik imaće blizu trideset pet tomova, i između pet stotina hiljada i šest stotina hiljada reči. Sve reči obrađene su gramatički, po savremenom pravopisu, etimološki i leksikografski su definisane, potkrepljene su primerima iz književnosti, ali i nauke, publicistike itd.

Sve to saznajemo od Vase Pavkovića, člana uređivačkog odbora ovog projekta, koji naglašava da je prvi tom Rečnika SANU objavljen još 1959. godine, i u to vreme rukovodilac autorskog tima bio je Aleksandar Belić. Na velikom rečniku radili su tokom decenija Irena Grickat, Mitar Pešikan, Egon Fekete, Milica Vujanić, Darinka Gortan-Premk, Tatjana Batistić, Milosav Tešić i mnogi drugi značajni lingvisti, a recenzenti rečnika bili su Milka i Pavle Ivić. Sada je rukovodilac ovog projekta dr Stana Ristić.

– Ovo je najbolji rečnik u slavističkom svetu, iako njegova izrada traje više od pedeset godina. Autorskom timu projekta pridružio sam se 1977. i tada se mislilo da će posao sigurno biti završen do 2000. godine. Inače, moderna vremena izrade ovog rečnika počela su posle Drugog svetskog rata, ali građa za njega prikupljana je još od kraja 19. veka. Građa velikog rečnika čuva se u Institutu za srpski jezik SANU i obuhvata blizu deset miliona listića. Srećom, u vreme Drugog svetskog rata sačuvana je u trezorima Narodne banke – objašnjava Pavković.

U svetu se na višetomnim rečnicima obično radi tridesetak godina, a ako izradu našeg velikog rečnika SANU računamo od kraja Drugog svetskog rata, i tada predugo traje. Pavković napominje da je posao  unekoliko ubrzan  upotrebom kompjutera u poslednjoj deceniji, i da postoji obaveza da se na jednom tomu radi do dve godine, a da je zastoj u radu na Rečniku nastao i zbog toga što je deo naučnog kadra otišao u penziju, ili je preminuo.

– Mladi lingvisti koji danas preuzimaju rad na projektu odlični su, ali potrebno im je blizu pet godina da steknu osnovno radno iskustvo u Institutu za srpski jezik SANU, u okviru Beogradske leksikografske škole. Problem je, između ostalog, i u tome, što rad na rečniku SANU ima državnu podršku, ali ona odnedavno ne važi i za penzionisane stručnjake – dodao je Pavković, pa su tako najbolji leksikografi sa golemim iskustvom faktički sprečeni da uče mlade i da im pomažu u teškom poslu.

M. Vulićević