И у клин, и у плочу

Расписивањем избора (17. и 18. децембар), предлагањем Драгана Џајића да буде председник, сазивањем клупске Скупштине (22. децембар) и остављањем досадашњег тренера (Александар Јанковић) Црвена звезда је рашчистила терен за рад. Избори ће се одржати, не види се ко би могао да баци Џајићу рукавицу, а камоли да га победи на изборима, Скупштина ће на предлог новог председника изабрати клупске органа, а Јанковић има времена да смисли како ће да припреми екипу за пролећни део у који „црвено-бели” улазе као други са шест бодова мање од Партизана.

До пре неколико година главна тема би била може ли да се надокнади тај бодовни заостатак. А с тим у вези да ли Звезда у зимском прелазном року треба да доведе неког фудбалера, који би јој побољшао изгледе у бици за првака државе.

На прекјучерашњем сусрету с новинарима, када су обелодањене одлуке Управног одбора и Комисије за стабилизацију и консолидацију Фудбалског клуба Црвена звезда, чула су се и мишљење двојице њених кључних људи у овом тренутку, од којих један као да удара у клин, а други у плочу.

Наиме, Небојша Човић, потпредседник поткомисије за финансијска питања је изричито казао да је клупски дуг велики (48,5 милиона евра) и да не може да нестане преко ноћи. Самим тим, нико не може да гарантује освајање првенства, мада ће се томе стремити.

Штавише, упозорио је да може да се догоди да клуб остане без тима, који може да се такмичи, то јест да банкротира. По његовом мишљењу, у овом тренутку једина обавеза оних који воде Црвену звезду јесте да се клуб стабилизује и да се обезбеди да функционише.

Човић је први јасно и гласно казао да Звезда не мора да буде прва. И да то не мора да буде ни наредне сезоне. Штавише, да је такво размишљање добрим делом и довело до ове ситуације у којој се клуб сада налази.

С друге стране Драган Џајић, председник поткомисије за спортска питања, иначе на челу комисије, чији је она део, на тој истој прес-конференцији је изнео, као своје лично мишљење, став да је за Црвену звезду у овој лиги све сем првог места неуспех. Додуше, притом је рекао да би то казао уочи првенства, а да је сада ситуација таква какве је. С обзиром да би било право чудо да Џајић не преузме дужност коју је обављао од 1998. до 2004, испада да ће клупска политика, што се тиче такмичарског дела, да остане непромењена.

Ова два наизглед различита виђења људи у овом тренутку задужених за кључне секторе у Звезди (финансијски и фудбалски), ипак нису опречна. Разумљиво је да Џајић као бивши играч шампионске Звезде и човек који је пуних 25 година, као спортски директор и председник, пресудно утицао на остваривање њених највећих амбиција, не може да каже да Црвена звезда не иде на прво место. То би се врло лоше одразило и на фудбалере, јер ако се од њих не захтева прво место, онда је свеједно какве резултате постижу.

„Црвено-бели” су, свесно или несвесно, једном већ били у таквој ситуацији. Када је нашим тимовима, када је Југославија кажњена као држава, било забрањено да учествују у међународним такмичењима, онда је то од клубова највише погодило Црвену звезду. Она, која је 1991. освојила Купа шампиона и Интерконтинентални куп, а 1992, иако је као домаћин играла на неутралном терену, умало није опет ушла у финале најважнијег европског клупског такмичења, преко ноћи се, ни крива, ни дужна, нашла насукана.

Заспала је на фудбалском Олимпу, а пробудила се на дну мора. За клуб који је покорио Европу и свет прво место у лиги клубова из Србије и Црне Горе није имало никакав значај. И црв се увукао у јабуку.

Опет, Човић из свог угла, финансијског, при чему мора да се подсети да и он добро зна спортски део, јер је дуго у кошарци, ставља тег који ће да држи равнотежу. Оно на шта је он упозорио много је важније за „звездаше” ван клуба, него за оне у њему. И он је на сликовит начин упозорио да Звезда не сме да поклекне пред жељама са стране, ма колико оне била искрена и оправдана, него да се руководи реалним могућностима.

И. Цветковић